Kako izgleda i zvuči instrument star 20 hiljada godina: Koncert „Od Prve Evrope do 2021“ u KS Svilara

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Koncert koji spaja praistorijsku muziku i moderan, elektronski zvuk pod nazivom „Od Prve Evrope do 2021“ biće realizovan 19. oktobra od 20 sati u Kulturnoj stanici Svilara.

U pitanju je projekat umetnika Ljubomira Nikolića, sa kojim smo tim povodom razgovarali na temu spajanja dve potpuno različite muzičke epohe, kako je došlo do saradnje sa nekoliko značajnih evropskih muzeja, kao i šta će to publika imati prilike da doživi u Kulturnoj stanici Svilara.

Projekat „Od Prve Evrope do 2021“ obuhvata interesantan spoj praistorijske i elektronske muzike. Kako izgleda taj spoj? Koji segmenti „prve muzike“ i modernog zvuka se kombinuju?

Ideja za ovakav intrigantan spoj „dve zvučne krajnosti“ usledila je kao logičan nastavak bavljenja „praistorijskom muzikom“ koja je uglavnom definisana kroz svakodnevne aktivnosti praistorijskog čoveka: rituale, obrede, lov. Muzika je jedna od najvećih nepoznanica tog doba jer nema materijalnih tragova. Ostaci određenih instrumenata kao što su svirale od kosti, zujače, razni tipovi okarina, muzički luk, mogu da se tumače i kao „oruđa za rad“. Ako govorim o segmentima spajanja „prve muzike“ i modernog zvuka, krenuo sam od idejne tačke približavanja te „dve krajnosti“. Pokušao sam da nađem zajedničke muzičke (zvučne) elemente, jukstaponirajući postojeće materijale oba pomenuta segmenta. Shvatio sam to kao neku vrstu eksperimenta jer nisam imao mnogo prethodnih materijala na koje bih se mogao ugledati na osnovu kojih bi mogao da baziram moj dalji rad u ovom neobičnom spoju.

To je zapravo deo doktorskog i istraživačkog rada što je rezultiralo kompakt diskom u saradnji sa nekoliko značajnih muzeja u Evropi. Koji su to muzeji i kako je došlo do te saradnje?

S obzirom na to da sam prilično aktivan kompozitorski, usledio je poziv od strane mađarskih partnera i Udruženja Pro Progressione iz Budimpešte da se upustim u evropski projekat koji bi se bazirao na drugačijem tumačenju kako muzeji treba da funkcionišu u budućnosti. Projekat je baziran na intersektoralnoj kros-kolaborativnoj saradnji između IT stručnjaka, muzejskih radnika, artista i arheologa u sledećim muzejima: Matrica Museum (Mađarska), Vučedol (Hrvatska), Iron Gates (Rumunija) i Lepenski vir (Srbija). Cilj projekta se odnosio na kreiranje teatarske avanturističke igre (theatrical adventure game), koja je postavljena u formi perfomansa uz podršku AR/VR tehnologije, glumaca-performera i originalne muzike.

Koliko vremena je bilo potrebno za istraživanje?

Istraživanje je trajalo 2018 – 2019. godine, pređeno je oko 5000 kilometara, sakupljena velika baza podataka. Verujem da će se istraživanje nastaviti sve do 2021. godine.

Kada ste se prvi put susreli sa praistorijskom muzikom i na koji način? Koje izvore ste koristili? Koliko je bilo zahtevno istražiti prvu muziku?

Izvore za proučavanje sam pronalazio kroz literaturu i terenski rad. Što se tiče literature, prvenstveno navodim radove kanadskog kompozitora Rejmonda Marija Šejfera (Murray R. Schafer) i ponovno i subjektivno preispitivanje manifesta „Umetnost zvukova“ (The Art of Noises), Luiđi Rusola (Luigi Russolo) italijanskog futuriste, slikara, teoretičara i kompozitora, posvećenog njegovom prijatelju, kompozitoru Frančesku Barili Prateli (Francesco Barilla Pratella). Tačnije, „preispitivanje“ mogućnosti manifesta u praistoriji, delom u antici sve do značenja i uloge istih zvukova u modernom vremenu. Rusolova postavka „futurističkog“ orkestra prati seriju od šest grupa zvukova koji su bili moja polazna tačka.

Kako ste došli na ideju da se spoje praistorijska i elektronska muzika? Ima li sličnosti, odnosno da li smo sačuvali nešto od te prve muzike do ove današnje?

Ono što bih naveo kao glavnu sličnost jeste dinamička ekspresivnost. Nezanemarljiva je činjenica, da veliki broj teoretičara opravdano smatra period antike za najbitniji period za kasniji razvoj muzike i celokupan njen istorijat. S druge strane period praistorije „potcenjeno” čeka da bude „otkriven”. Nemali broj udžbenika predstavlja period praistorije kao nedovoljno poznat, ili se (zbog malog broja činjenica i nedovoljnih materijalnih dokaza) tumači samo u sklopu drugih aktivnosti: lova, ribolova, žetve, rituala. Da li je muzika ljudska aktivnost u okviru određenih radnji ili je to bila „duhovna“ potreba. Kako su praistorijski ljudi shvatali zvuk? Kako je i da li je zvuk uticao na emocionalni faktor praistorijskog čoveka, jer je nedvojbeno bio okružen „zvučnim“ koloritom.

Kako će izgledati predstavljanje vašeg rada u KS Svilara?

Ono što bih naglasio jeste da će publika imati retku priliku da vidi i čuje rekonstrukciju praistorijske flaute (svirale), grubgraben koja datira od pre skoro 20.000 godina! Perfomans je baziran na kombinaciji izvođenja uživo na praistorijskim instrumentima, povremeno uz reprodukciju numera sa kompakt diska, semplovanim/nasnimljenim rady-made objektima i instrumentima koje su kreirali austrijski muzikoarheolozi Beate Maria Pomberge i Maria Hackl.

Posebnu vrednost čine nasnimljeni zvukovi artefakata pretežno iz perioda neolita: tri loptaste svirale, tip okarine iz Rumunije (Ljupčova ornica), Makedonije (Anzabegovo – Vršnik kultura), Austrije ((Brunn und Gebirge, kultura linearne keramike) i glineni rog iz Francuske (Rohnavalley, bakarno doba), koji se procesiraju uživo u toku performansa „stratigrafski“ grade muzički materijal. Video rad korespondira audio materijalu i predstavlja „bazu“ sakupljenih materijala u pokušaju sinestezije u video art formu.

Organizatori mole sve posetioce da se, radi očuvanja zdravlja i lepšeg i kvalitetnijeg uživanja u kulturnim sadržajima, pridržavaju svih mera. Posetioci su u obavezi da nose zaštitne maske na svim događajima. Organizator zadržava pravo izmene održavanja programa i formata događaja u slučaju promene epidemioloških mera.

Projekat „Od Prve Evrope do 2021“ jedan je od 42 projekta koji je dobio sredstva na Javnom konkursu, u okviru projekta „Umetnici. Sad!“ koji ima za cilj jačanje lokalne kulturne scene, podizanje njenih kapaciteta kroz mrežu kulturnih stanica, decentralizacija kulture i jačanje publike.

Ostavite odgovor