Пројекат „О Доријану Греју или о ејџизму” 8. октобра у Културној станици Свилара

Објављено у категорији: Вести

Зашто би креативност била у вези са животним добом? Како се уметност, која би требало да се супротставља клишеима и разобличава механизме у којима се неко конструише као инфериорни, потчињени „други”, њима служи? Због чега бисмо пристали на један, једини, обавезујући идентитет који је маркиран годинама живота? Чије се то стање духа може тумачи нумеричким податком? Зашто је свођење идентитета на животну доб још један наметнути стереотип?

Одговори на ова питања крију се у пројекту „О Доријану Греју или о ејџизму“, књижевнице Љиљане Малетин Војводић и књижевне критичарке и теоретичарке Драгане В. Тодоресков, који ће бити представљен публици 8. октобра у 18 сати у Културној станици Свилара.

Овај пројекат представља наставак вишегодишњег пројекта #Novi Sad_Кnjiževna jesen и реализује се као књижевна трибина са темом ејџизма и видео-рад настао као резултат радионице креативног писања/разговора на тему књижевности и ејџизма у којој су учествовали грађани Новог Сада.

Видео-рад најпре је замишљен као радионица креативног писања за старије суграђане, због пандемије корона вируса и немогућности њене реализације, производ је разговора и промишљања о култури читања и писања који се супротстављају предрасудама о свођењу идентитета на животну доб те стереотипу да је креативност differentia specifica младости.

„Да ли презир према старости показујемо с надом да сами нећемо остарити? Да ли смо свесни да је комплекс Доријана Греја или патолошко зазирање од старости показатељ наше људскости, одговорности и односа према будућности? Ејџизам, нажалост, има више лица: (не)намерно, (не)свесно, лично, колективно, институционално, језичко, културолошко, еснафско, географско…Свакако да ејџизам у савременој уметности није најгори вид дискриминације нити најзначајнији аспект истог што не значи да би га требало прећуткивати. У уметничком свету је очита опсесија младошћу, стари је непотребан и маргинализован, једнако како у животу тако и у уметности. А уколико је он још и жена, материјално маргинализована жена са Балкана, стереотипи се мултиплицирају”, каже ауторка видеа Љиљана Малетин Војводић.

Поред видео рада, публика ће имати прилику да присуствује и књижевној трибини на којој ће учествовати Драгана Тодоресков, књижевна критичарка и Гордана Драганић Нонин, новинарка, а теме које ће бити заступљене на трибини су: Шта доноси старост – искуство, другачији поглед на свет, скепсу или оптимизам?; Процес старења и самоспознаја; Старост и потрошачко друштво – ејџизам у конзумеризму; Жена и старење – репродуктивна функција – улога у друштву; „Шта хоће та баба?!“, Баба Јага – ејџизам и сексизам корачају заједно (Двоструко угњетавање); Етаблирани писци у позним годинама / Bright Side of Life – писање као терапија.

Алудирајући на тему Вајлдовог романа, „Синдром Доријана Греја” је 2000. године описао Буркхард Бросиг, дефинишући га као анксиозну жудњу за „вечном младости”. Ејџизам јесте глобални феномен, али представе о старости, упркос томе што се разликују на индивидуалном нивоу и имплицирају „колективно несвесно”, детерминисане су и друштвеним и географским контекстом. Код нас се о ејџизму недовољно говори, предрасуде се не превазилазе упркос томе што старији припадају групама које су најчешће дискриминисане у Србији.

„У уметничком свету је очита опсесија младошћу; стари је непотребан и маргинализован, једнако како у животу тако и у уметности. А уколико је он још и жена, материјално маргинализована жена са Балкана, стереотипи се мултиплицирају. Сведоци смо различитих књижевних и резиденцијалних конкурса и стипендија намењених искључиво уметницима до 35. или 40. година живота; инсистирања да се млађи аутори повежу на генерацијском нивоу. Што, наравно, не значи да нема и супротних примера − доживљај младих као саможивих, недовољно искусних и вредних јер и антиејџизам, такође, можемо тумачити као врсту дискриминације, и то не само позитивне”, истиче ауторка пројекта Љиљана Малетин Војводић.

„Комплекс Доријана Греја” или патолошко зазирање од старости показатељ је наше људскости, одговорности и односа према будућности. Пројекат „О Доријану Греју или о ејџизму“ један је од 42 пројекта који су добили средства на Јавном конкурсу „Уметници. Сад!“ а један од главних циљева овог конкурса је јачање локалне културне сцене.

Организатори моле све посетиоце да се, ради очувања здравља и лепшег и квалитетнијег уживања у културним садржајима, придржавају свих мера. Посетиоци су у обавези да носе заштитне маске на свим догађајима. 

Оставите одговор