На дружењу код Мире Бањац

Објављено у категорији: Вести

Наша суграђанка, која је дала посебан печат не само културној сцени Новог Сада, већ и југословенској филмској култури, Мира Бањац, отворила нам је, недавно, врата свог дома.

Повод за то је била акција поделе поклона захвалности новосадским уметницима и радницима у култури који су у пензији, међу којима се, наравно, нашла и Мира.

Ми смо овом акцијом желели да кажемо „Хвала“ за допринос културној сцени Новог Сада, али и за стрпљење и одлучност коју је показала, заједно са другим најстаријим суграђанима, који су најдуже били у изолацији, а она је са нама поделила своје виђење ситуације са пандемијом, али и утиске о свом граду као Европској престоници културе, његовом културном идентитету…

За почетак да нам кажете како сте? Како сте издржали у карантину?
Врло добро. Некако сам се припремила за то, нисам имала предубеђење неког терета. Покушала сам да направим један програм у својој кући. Да урадим неке ствари које нисам стигла да средим, библиотека, фрижидери, кућа… Кад направиш распоред и равнотежу, онда је све у реду.

Је л’ Вам недостајало нешто? Знамо да уживате у одласку до пијаце…
Не, ништа ми није недостајало, јер су се пријатељи показали сјајно, комшије изванредно. То су пословично васпитани наши Војвођани и ван ових ситуација се помажу пријатељи, носимо колаче једни другима и тако. И месна заједница се јавила и они су ми донели пакет. Дакле, ни у чему нисам оскудевала, нисам жалила нешто ни за пијацом, јер сам све имала. Ја сам јако добро ово издржала. И мој син и ја.

Колико ће и да ли ће нам уопште, на нивоу целог света, ова пандемија променити понашање у смислу веће одговорности према природи и нашој околини?
Ја мислим да ће се људи сад мало више зближити. Да ће се коначно деца и стари мало погледати у очи. Мало скапирати да живот није само улица, кафићи… Постоје и нека дубља, лепа осећања која треба гајити. Ја мислим да ће се штошта променити након ове пандемије у односу људи, морала, социологије и да је можда, нажалост, и требало да дође таква једна ситуација да се мало суочимо сами са собом. И сада кад су нас ослободили мера, мислим да је све у нашој глави. Да више не треба да очекујемо да неко нареди ишта, сад је питање сваког човека да сам са собом одреди тај однос према животу. Ја кажем, само су потребне позитивне мисли.

 

Ваш град, Нови Сад, припрема се за титулу Европске престонице културе, како Ви на то гледате? За Нови Сад су и раније говорили да је одувек био престоница културе, да ли се то одржало и данас?
Јесте, можда у мањој мери, јер, наравно, све се мења. Отишли су неки значајни људи који су давали печат овом граду, као што је Тишма, Антић…велики људи, да не говорим од Милетића па надаље који су установили ту једну сјајну културу. Мислим да још увек постоје људи који значе за ову културу и да Нови Сад ипак има посебан културни дијапазон и да се то још увек негује. Ја то осећам и по нашој деци са којом са окружена, која имају то осећање, од најосновнијег – да се јављају, да су пажљиви, што све јесте култура. Она почиње из школе, наравно. Нови Сад није имао ни претераних скандала, убистава, ни много ситуација које су ружиле тај културни идентитет. Нови Сад је моја матица. Ја, чим сам се пензионисала у Београду, сам се вратила. Вратила сам се својим пријатељима, ту је моја мајка сахрањена, ту је све оно што ми је значајно и позориште у којем сам оставила 23 године, можда најзначајнијег периода мог живота.

Шта је оно што је Нови Сад сачувао у свом културном идентитету ако се осврнемо на деценије уназад, од кад сте Ви започели своју каријеру па до данас?
Ритам, потпуно је други ритам. Нови Сад је увек имао један господски ритам. Млади стварају један други привид граду и то је добро, то и јесте на младима, али ће они сигурно унети неку нову димензију културолошког и културног. Ја јако верујем да ће млади то да ураде.

Како видите акцију поделе поклона захвалности новосадским уметницима?
То је лепо, то показује једну димензију културе коју овај град има.

Разговор са Миром можете погледати и на нашој YouTube страници.

Оставите одговор