Vizuelna umetnica Sanja Anđelković: Korona nije dovoljno dugo aktuelna da bi ljudi postali savesniji

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Vizuelnu umetnicu, koja se bavi i pisanjem, Sanju Anđelković, pandemija virusa Covid-19 zatekla je u Košicama, u Slovačkoj, gde je, početkom marta, otputovala zahvaljujući programu „Umetnik u gostima“ (Plants AiR).

Karantin je onemogućio da svoj rad realizuje kako je planirala, a zatvaranje granica da se vrati kući krajem aprila, kada je bio predviđen završetak rezidencijalnog boravka.

Međutim, nova situacija nije sprečila Sanju da stvara, već joj je postala inspiracija, a dobila je priliku da u okviru programa „Umetnik u gostima“ (Plants AiR) njen boravak u Košicama bude produžen na još mesec dana.

Kako su njoj protekli dani u karantinu, u kom smislu joj je pandemija postala inspiracija, sa kim je od umetnika ostvarila konekciju u Košicama i kako ona gleda na čitavu situaciju sa virusom Covid-19 koja je blokirala ceo svet, Sanja nam je otkrila u intervjuu.

Približi nam, najpre, situaciju u kojoj si se našla. Ti si otišla na umetničku rezidenciju u Košice, međutim, pandemija te je tamo zatekla i zaustavila tvoj rad?
Pa ja sam zapravo stigla u Košice dva dana pre uvođenja vanrednog stanja. Tako da, što se tiče utiska samog grada, nisam ga stvorila još uvek. Nije bilo nikoga na ulicama jako dugo. Nekada ne bismo nedeljama videle nikoga. Svakako drugačija atmosfera nego u Novom Sadu, haha. Ne bih rekla da je zaustavila rad, već me je naterala da razmislim o promeni koncepta rada. Mada, u takvim okolnostima gde su mogućnosti sužene, umetnost je poslednje čemu bih se posvetila, više mi se plivalo.

Kako si se osećala kada si shvatila da pandemija menja tvoj plan? Da li ti je možda bilo teško i to što nisi mogla da se vratiš kući?
Prvi mesec rezidencije sam se držala dobro, solidno recimo. Redovne vožnje biciklom pored reke i održavanje fizičkih aktivnosti su baš bitni. Kada su zatvorili granice, pokušala sam da isprojektujem budućnost i smislim neku bolju opciju od ostajanja ili odlaženja. U stvari, kretanja. Nisam bila spremna da se pakujem ponovo i pod nekom panikom dolazim nazad za Novi Sad. A, lako je uspaničiti se. To mi se činilo kao mnogo gori scenario od ostajanja onda. April je počeo pozitivno, međutim, nedostajala mi je porodica. Ne može internet nadomestiti bilo kakav živ kontakt. Kroz april je bilo mučno proći.

Kako si provodila dane? Koliko si bila u karantinu? Kako je to izgledalo u Slovačkoj?
Čitala sam puno, vozila bicikl, kuvala puno i isprobavala razne recepte, provodila sam vreme sa bliskim ljudima online, pošto nemam društvene mreže, Skajp je bio baš aktivan, i dalje je. Radila sam na master tezi, pisala scenario, pravila muziku. Olakšavajuća okolnost kod Slovačke je to što nije postojao famozni „policijski čas”, već smo mogli da šetamo kada god i gde god. S tim što su Slovaci dosta samosvesni pa su se trudili da ne ugroze nikoga. Svakako sam se manje plašila zaraze ovde.

S obzirom na to da su jedne od tvojih tema i fokusa rada ekološka svest i aktivizam, kako ti posmatraš čitavu situaciju sa virusom Covid – 19? Da li će nas nečemu naučiti ova pandemija koja je blokirala ceo svet?
Haha, nasmejaću se jako. Za početak, mislim da se niko ne može naučiti nečemu ako on za to nema pažnju ili ako to ne želi, pa makar i na silu. Mislim, takođe, da ljudi nisu dovoljno svesni raznih mehanizama koji operiraju njihovim životima. Počevši od nekih nasleđenih, pa dalje na nekom društveno-političko-tehnološkom nivou. Nisam sigurna da je korona dovoljno dugo bila aktuelna kako bi se bilo kakve navike promenile ili ljudi postali svesniji/savesniji.

S obzirom na to da ti je primarni zadatak u okviru umetničke rezidencije bio da istražiš načine na koji ljudi, priroda i životinje uzajamno deluju, ali istovremeno i da kritički propitaš kako se stvara jaz između čoveka i prirode/životinja, da li će ova pandemija dati neku novu sliku ili novi ugao posmatranja u tvom radu?
Naravno, o tome je i rad. U stvari kombinacija je spekulativne fabulacije (fikcije, nauke, pričanja priče) i unutar toga raznih nivoa ljudskog delovanja, uključujući i klimatske promene, za koje neki ljudi još uvek ne veruju da postoje, a pitaju se zašto sneg više ne pada.

Da li će pandemija možda biti inspiracija za nove tvoje radove u budućnosti?
Pošto se između ostalog bavim raznim ekologijama bolesti u svom radu, verujem da ako to ne bude pandemija, biće na primer, rak.

Produžen ti je boravak na još mesec dana u Košicama i sada radiš zajedno sa još jednim umetnikom. Kako ste se povezali? Šta vam je plan? Koliko ti znači to što si dobila mogućnost da ostaneš mesec dana duže?
Radim sa umetnikom iz Češke, zapravo, radim sa jako puno ljudi. Do Majkla sam došla preko kustosice galerije u kojoj sam na rezidenciji. Uz njega, muziku i zvuk radim zajedno sa Lavom Kovačem (privatno- bivšim partnerom), lektorisanje scenarija je uradio moj prijatelj Ian (koji je sada već postao porodični prijatelj) iz Brajtona, koji sa još petoro ljudi radi naraciju dijaloga likova iz filma. Eto, sada znate da se radi o filmu. Pravimo kompjuterki generisan film. Što se tiče vremena, mislim da je za ovako velike projekte (a pri tom i nisu jako veliki) uvek jako bitno vreme i pauza u pisanju ili radu, koju sam sada mogla da imam i samim tim, svi nekako rade na filmu bez uobičajenog pritiska pri bržem završavanju projekta. Vreme koje smo dobili je sjajno!

Koliko su umetničke rezidencije značajne za jednog umetnika? U kojim segmentima? Kako ocenjuješ program Plants AiR u okviru kog si otputovala u Košice?
Poslednih godina, tačnije poslednje tri godine, rezidencije su mesta gde radim radove. Pored njih odmaram dosta i istražujem. Mislim da su itekako značajne zbog fokusa koji je u mogućnosti da se stvori, a koji je inače tu ređe zbog raznih egzistencijalnih briga svakodnevnog života. Na skali od 1 do 10, dajem 10.

Koliko si često imala prilike da učestvuješ u rezidencijalnim programima?
Samo prošle godine sam imala pet rezidencija, od kojih su najduže bile oko mesec i po. A od tih pet jedna je bila i muzička. Ja pošaljem portfolio i posle toga već ništa nije na meni, ali eto, nekim ljudima se sviđa to što radim.

Cilj programa „Umetnik u gostima“ (Plants AiR) koji se realizuje u okviru projekta „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ jeste internacionalizacija lokalne umetničke scene i edukacija i umrežavanje lokalnih umetnika sa inostranim umetnicima i organizacijama. Kroz ovaj program podržavaju se novosadski umetnici u realizaciji odlazećih rezidencija, ali se i stranim umetnicima omogućava da dođu u Novi Sad i da kroz rad sa lokalnim umetnicima razmene iskustva i znanja.

O Sanjinom učešću u programu „Umetnik u gostima“ (Plants AiR) možete pročitati ovde.

Ostavite odgovor