Najmlađi građani u promišljanju – Deca i omladina o budućnosti Evrope

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Kroz projekat „Građani u promišljanju”, koji se realizuje u okviru programskog luka Budućnost Evrope, ove godine svoja razmišljanja, ideje i stavove imali su priliku da iskažu najmlađi građani i omladina.

Oni su to učinili slikanjem i crtanjem na likovnoj radionici, ali su najpre razgovarali o tome kako oni vide budućnost Evrope. Iz radionice „Najmlađi građani u promišljanju – Promišljanje crtanjem i slikanjem” proizašlo je 36 majica na kojima su radila deca iz sedam osnovnih i tri srednje škole u Novom Sadu i njegovoj okolini, uz pomoć mentora, profesora, roditelja i volontera.

Tim povodom, o projektu i njegovoj ideji razgovarali smo sa voditeljkama radionice, Marijom Jevtić i Snežanom Mandić. Marija je grupna analitičarka i punopravna članica Društva grupnih analitičara Beograd, koje je i nosilac projekta i redovna profesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a Snežana je profesorka likovne kulture i savetnica – spoljna saradnica Ministarstva prosvete.

Građani u promišljanju

Kako se rodila ideja za projekat „Građani u promišljanju” i kada je započeta realizacija?

Marija: Projekat „Građani u promišljanju” u Novom Sadu je započet zahvaljujući entuzijazmu članova i lidera Psiho-socijalne sekcije Društva grupnih analitičara Beograd. Od 2014.godine, naš Novi Sad je postao utočište za „Građane u promišljanju”. Ovo je psiho-socijalna radionica koja koristi Tavistok tradiciju psihoanalitičko-sistemskog pristupa razumevanju društva i rada sa organizacijama, a nastala je po modelu internacionalne radionice koja se zove Listening Post (LP) i predstavlja integraciju LP, grupne analize, društvenog sanjanja i konferencije grupnih odnosa. „Građani u promišljanju” u Novom Sadu koriste (kulturne) prostore sa željom da oni probude mnoštvo asocijacija koji podstiču kulturni dijalog i građansku svest za današnje vreme koje živimo.

Kako izgleda radionica „Građani u promišljanju”?

Marija: Svi zainteresovani građani su dobrodošli. Nije potrebna prethodna priprema, samo volja i želja da se odvoji vreme i podele misli. Počinjemo „poklanjanjem” snova – društvenim sanjanjem (sesiju vodi Ivana Nina Flašar), koje pomaže da se asocira na sadašnjicu i pokrenu asocijacije. Nakon toga sledi promišljaonica, podela iskustava i misli o sadašnjem trenutku iz različitih uloga koje svako od nas ima u svojoj svakodnevnici. Kao voditelj „Građana u promišljanju” u Novom Sadu želim da spomenem i voditelje programa u Srbiji, grupne analitičare – Marinu Mojović i Jelicu Satarić. Specifičnost naših radionica je intenzivna veza sa umetnošću, kulturnim nasleđem, razmena misli o različitosti koja može da bude osnov za zajedništvo i uključivanje najmlađih građana, odnosno dece, u promišljanje.

Kako je došlo do saradnje sa Fondacijom „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i na koji način ta saradnja doprinosi projektu?

Marija: Imajući u vidu sadržaje i način našeg rada, rodila se ideja da „Građani u promišljanju” budu deo aktivnosti Novog Sada kao Evropske prestonice kulture. Kako je Novi Sad multinacionalno i specifično multikulturalno okruženje, želeli smo da radionice migriraju kroz različite inspirativne kulturne prostore Novog Sada, da budu otvorene za građane koji žele da promišljaju, daju doprinos multikulturalnosti, toleranciji, boljem socijalnom okruženju i građenju podsticajnih mostova u komunikaciji. Ponudili smo svoje kapacitete i tako započeli saradnju sa Fondacijom, sa željom da se zajedničkim promišljanjem doprinese pozitivnoj kulturnoj klimi, izgradnji kulturnih kapaciteta i negovanju kulturnog dijaloga.

Ove godine „Građani u promišljanju” su bili i naši najmlađi. Kako je izgledao proces rada sa njima, kako su se oni pokazali?

Marija: Radionice se, sada već tradicionalno, održavaju dva puta godišnje. Za svoje promišljanje biramo inspirativne kulturne prostore i bavimo se pitanjem kako se deca osećaju u vremenima u kojima živimo, kako vide svoju budućnost u našem gradu i kako zamišljaju budućnost Evrope. Pomislile smo da je njima blisko izražavanje crtežom i osmislile promišljanje crtanjem/slikanjem. Ipak, sama radionica je bila završnica brižljivog procesa pripreme i zajedničkog rada. Snežana Mandić je likovni pedagog, ja sam lekar i grupni analitičar, a u pomoć smo pozvali i Anu Vucelju, profesorku književnosti. Septembar smo posvetile radu sa decom i njihovim mentorima. Oni su na radionicu došli spremni da svoje skice, promišljanja i stavove o budućnosti predstave na majicama.

Šta vas je najviše iznenadilo i oduševilo kod dece? Koliko su upravo ovakvi projekti, nešto što je van klasičnog školskog programa, važni za njihov razvoj?

Snežana: Od najranijeg uzrasta dece, sa njihovih crteža možemo puno toga da pročitamo i saznamo šta osećaju, o čemu razmišljaju, šta ih tišti, a čemu se raduju. Upravo to i jeste bio cilj naše radionice – da jezikom likovnog stvaralaštva saznamo šta deca smatraju značajnim i šta bi promenili u svojoj budućnosti. Deca su likovnim jezikom uz pomoć mašte i uz pomoć likovnih elemenata – linija, boja i oblika svakoj majici dali unikatan i originalan izgled, pritom nam i pokazali svoja razmišljanja i vizije kada je u pitanju budućnost Evrope, a ujedno i kako vide svoju budućnost. Mislimo da ne postoji lepši način nego da nam najmlađi građani u promišljanju ispričaju svoju priču o budućnosti crtanjem i slikanjem.Time smo zaista dobili pravo malo bogatstvo promišljanja.

 

Zbog pandemije koronavirusa, na radionici su morale da se poštuju mere zaštite i prevencije. Koliko je to bilo zahtevno i kako su se deca prilagodila?

Marija i Snežana: Neizbežna tema danas je pandemijska kriza, kako za nas odrasle, tako i za decu. Ideje o likovnoj radionici i ceo proces pripreme bio je isprepleten sa kompleksnom epidemiološkom situacijom. Kako je naša želja bila da nađemo način da realizujemo projekat (kroz nastavnu i vannastavnu aktivnost), uprkos situaciji u kojoj se svi nalazimo, svedoci smo zrelog ponašanja dece, njihovog strpljivog prihvatanja i poštovanja mera. I period pripreme u školi i sama radionica bile su propraćene redovnom dezinfekcijom ruku i nošenjem maski. Ipak, to nije uticalo na izuzetne rezultate likovnog izraza na temu budućnosti Evrope. Ponosne smo na to kako su deca reagovala tokom radionice, koju smo započeli napolju, a zbog kiše nastavili unutra i na to kako su efikasno i pažljivo preselili sve svoje materijale za rad.

Kakva je budućnost projekta „Građani u promišljanju”, odnosno šta nas čeka u 2021. godini?

Marija: „Građani u promišljanju” u Novom Sadu, kao oblik okupljanja i prostor za kulturni dijalog, povezani su sa idejom i aktivnostima Evropske prestonice kulture kroz jačanje kulturnog identiteta, negovanje gostoprimstva i podsticanje kulturnog nasleđa, doprinos razumevanju procesa migracija, doprinos u rešavanju konflikata, negovanje i oplemenjivanje javnih prostora i negovanje različitosti. U tom ritmu kulturnog dijaloga, negovanju zajedničkog promišljanja i uz učešće dece na različite načine, nastavićemo i u 2021. i 2022. godini i nadalje, kako na našim već tradicionalnim okupljanjima, tako i posebnim aktivnostima namenjenim najmlađim građanima u promišljanju sa željom da likovnim izrazom iskažu svoj pogled na budućnost Novog Sada i svoju budućnost kao građana Evrope.

One Response to “Najmlađi građani u promišljanju – Deca i omladina o budućnosti Evrope”

Ostavite odgovor