Филмско предавање „Аналогоиди против дигиталмена” Филипа Марковиновића на Калеидоскопу културе

Објављено у категорији: Вести

У оквиру свечаног отварања трећег Калеидоскопа културе, у недељу, 6. септембра од 17 сати, заљубљеници у филмско стваралаштво, имаће прилику да присуствују предавању „Аналогоиди против дигиталмена“ редитеља Филипа Марковиновића.

аналогоиди против дигиталмена

Ово предавање, биће увод у низ радионица које ће се дешавати у наредном периоду, а крајњи циљ је стварање експерименталног филма. Како каже Филип Марковиновић, основна идеја је да радионичари кроз практичан рад испробају неке од уобичајених техника, са којима се сусрећу приликом рада на експерименталном филму.

„Идеја је да се прво ради на филмској траци, па да се потом урађено дигитализује, и након тога дигитално обради, тачније уништи, пошто ћемо радити глитч као и интервенцију на аналогном сигналу. Отуда и назив радионице ‘Аналогоиди против Дигиталмена’. Ми ћемо да урадимо нешто аналогно, а потом ће Дигиталмен то да пропусти кроз своје апарате. Ко ће победити видећемо, у овој рунди предност имају дигиталмени. Радионицу водим ја, уз гостујуће предаваче Ивана Велисављевића, који ће одржати теоријски део радионице, и Изванредног Боба, који ће водити дигитални део радионице. Идеја је да се радионичари поделе у групе, мање тимове који ће онда радити различитим техникама – снимати, гребати траку, колажирати нађен материјал… Биће забавно, свакако”, објашњава Марковиновић.

Поред радионица, радионичари ће имати прилику да присуствују и предавању „Како сам престао да се плашим и заволео експериментални филм“ који ће водити филмски киритичар и члан тима Академског филмског центра из Београда.

“Предавање је осмишљено као забавни водич кроз основе експерименталног филма са великим бројем примера, а циљ је да људи добију информације шта је то експериментални филм, како га вредновати, и како га се не бојати. Да приближимо експериментални филм широј публици, јер постоји предрасуда да је таква врста програма намењена само уском броју стручних људи, да је експериментални филм нешто херметично, тешко разумљиво обичним смртницима. А није тако, и то ћемо показати. На крају предавања полазници радионице ће добити значку, да су сертификовани гледачи експерименталног филма”, каже Филип Марковиновић.

Аналогоиди су пасионирани љубитељи старих технологија. Кованица у овом конкретном случају реферише на љубитеље филмске траке, мада строго гледано аналогни видео је такође електронски сигнал тј. оно што знамо као стари добри видео, ВХС, Бета, осмица, истиче новосадски редитељ.

Крајњи продукт радионица биће кратак експериментални филм на тему „Срећан у Новом Саду“, састављен и четири различита сегмента.

„За тему радионице најбоље је изабрати нешто што је опште, што може да се тумачи на различите начине. Инспирисано је комадом старе филмске траке која ће бити обрађивана. На тему може да се одговори дословно, може иронично, у сваком случају, отвара низ могућности а крајњи производ ће, надам се, бити занимљив за гледање. И на неки начин ће говорити о Новом Саду. На крају би требало да дођемо до једног експеирменталног филма састављеног од више сегмената. Квалитет филма као крајњег производа заправо није толико значајан колико сам процес рада, кроз који би требало да прођемо“, напомиње Филип.

На питање коју шансу види у титули Европске престонице културе, као припадник новосадске културне сцене, Филип одговара:

„Пре свега рад новосадске културне сцене ће бити видљивији, и надам се да ће оно што вреди стећи додатну афирмацију. С друге стране биће видљивији и сви проблеми везани за сцену, па је то добра прилика да их мапирамо, и надам се нешто подузмемо. Мислим да је ово прелазни период у ком се испитују и успостављају нови модели рада и функционисања на културној сцени. Није нешто што ће проћи и нестати након 2022. већ ће усвојени модели презентовања, финансирања, и рада уопште наставити даље да живе и постати пракса. То је свакако прилика и да се локална сцена оснажи, било кроз грантове, попут овог, и финансирање конкретног стваралаштва било кроз едукације, што је још битније. Неће сви наши проблеми бити решени, далеко од тога, али у овој крајње неизвесној ситуацији са економском кризом у најави мислим да је ипак срећна околност што живимо у граду у ком је култура у фокусу“.

Оставите одговор