Започет заједнички и континуирани рад на мурализацији Новог Сада

Објављено у категорији: Извештаји

Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ у циљу успостављања транспарентног модела за реализацију пројекта осликавања јавних зидних површина приредила је јуче, у среду, 3. маја прву дискусију „НОВИ САД – ГРАД МУРАЛА“. На позив Фондације одазвали су се уметници и удружења које се баве урбаном културом, али и градске институције које су, на неки начин, надлежне за уређење јавних простора и у конструктивној дискусији започет је дуготрајан процес обликовања модела који ће бити функционалан и примењив у наредним годинама.
Директор Фондације „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ Немања Миленковић, истиче да процес мурализације није нова ствар, он се дешава широм света већ деценијама, нарочито у Европским престоницама културе, у мањој или већој мери. Оно што је ново јесу мостови које желимо да градимо.
– За Нови Сад те мостове у контексту мурализације чине две ствари. Једна је методологија, односно начин на који хоћемо да до ње дође. То ће подразумевати три кључне категорије које су важне за сваку ЕПК, а то су партиципација и европска димензија, које ће скупа довести до демократичног процеса који је предуслов систематичном приступу урбаној култури у којој учествују сви актери – грађани, локални и инострани уметници, удружења и институције. Друга нова ствар јесу сама дела која ће се на крају десити. Оно што је битно је да су та дела последица и резултат заједничког, дугорочног, континуираног и систематског рада, а не ad hoc решења и акције и реакције на одређене догађаје у граду – рекао је Миленковић.
Он је још једном нагласио да је начин како желимо убудуће да долазимо до решења нов, а сам резултат тог решења ће увек бити оригиналан јер га на крају уметник ствара. Тај нов начин подразумева да експерти одреде које су то локације погодне за мурале, која дела на којим локацијама и који би то уметници могли да реализују, али на који начин и како грађани партиципирају шта у ком делу града може да буде.
– Ту постоје одређена врста правила која код нас нису примењена и зато ми желимо да покренемо тај процес тако што ћемо, пре свега, системски поставити ствари, што је предуслов континуираног напретка у свему, а поготово у култури – казао је Миленковић.

 

Интернационални саветник Фондације „Нови Сад 2021“ Кристијан Потирон, који је директно учествовао у реализацији пројекта Европска престоница културе у Кошицама, Плзењу и Букурешту, сматра да проблем мурала у центру није једини проблем који се десио само у Новом Саду.
– Тај проблем смо имали и у Кошицама где је долазило до сукоба између слободе изражавања уметника и слободе шта желе да виде становници Кошица на градским зидовима – рекао је Потирон.
Он наглашава да су мурали јединствена прилика за својеврсно развијање, односно едукацију публике, јер велики број људи на јавним површинама, које су свима доступне, долази у директан контакт с уметношћу, те их мурали истовремено информишу и образују о ументности.
Према његовим речима, циљ данашњег састанка није да Фондација пружи подршку индивидуалним уметницима или пројектима, већ да оформи платформу која ће удружити уметнике и омогућити им одржив рад и услове финансирања и након године у којој се реализује пројекат Европска престоница културе, што је за Нови Сад 2021. година.
– Фондација је позвала на пилот-пројекат који ће организовати један или два догађаја, али циљ је да се уметници повежу са администрацијом града, јавним инстутицијама, невладиним организацијама. Добар пример за то су Кошице у којима су уметници организовали независни фестивал визуелне уметности, који је подржао њихов тим ЕПК. Тај фестивал постоји и данас, а резултирао је са више од 30 великих мурала који су туристичка атракција у Кошицама – истакао је Потирон.
На крају, Потирон је истакао да је у целој причи најважнија европска димензија која је битна у смислу повезивања локалних уметника са колегама из иностранства и стварању шире платформе и отворене галерије визулене уметности и мурала.
Током дискусије уметници су указали на један од главних проблема – компликована и до краја нејасна процедура добијања дозволе за израду мурала. Уједно, изнета су два модела мурализације Новог Сада: представници културних институција предложили су да се на муралима прикажу дела која су изложена у новосадским музејима, док су уметници и чланови удружења заступали став да мурали требају да прате урбане, савремене трендове.
Одржавањем данашње дискусије Фондација „Нови Сад 2021 – Европска престоница културе“ још једном је била мост који је први пут на једном месту окупио, повезао и покренуо дијалог уметника, удружења, заинтересованих грађана са једне стране и представника локалних институција као што су ЈП Урбанизам и Завод за заштиту споменика културе Нови Сад, са друге стране.

Оставите одговор