У Новом Саду почела Међународна дунавска конференција о култури

Објављено у категорији: Вести

Разноликост као заједничко добро

 

download1-690x456

Међународна дунавска конференција о култури, коју организује Културни центар Новог Сада, заједно са Европском дунавском академијом, отворена је данас у свечаној сали Мастер центра Новосадског сајма. Учесницима и посетиоцима добродошлицу је пожелео градоначелник Новог Сада, Милош Вучевић: „Као што је познато свима вама који сте овде присутни, прва Дунавска конференција о култури одржана је у Улму, а данас имамо част и задовољство да су представници тог града код нас, што говори да је остварена квалитетна, и по мом мишљењу, трајна сарадња. Присуство представника других градова и држава, пре свега ангажованих у области културе, јесте од непроцењивог значаја за наш град, који је на добром путу да се кандидује за Европску престоницу културе 2021. године“, истакао је градоначелник Вучевић и истакао да Град Нови Сад пружа сву подршку овом пројекту и трудиће се да обезбеди услове за једну успешну и одрживу културну сарадњу у подунавском простору. „Свесни смо колико је питање културе одувек, па и данас, сложена тема и зато је важно да разговори о њој никад не утихну. Уметници и културни активисти морају континуирано међусобно да размењују искуства и да налазе нове начине да представљају једни другима свој културни програм. Ово је право време и место за то, и надам се да ћемо имати прилику у будућности да учествујемо у тој драгоценој размени, са свим земљама дуж Дунава“, закључио је Вучевић који је учесницима Конференције пожелео успешан рад и пријатан боравак у Новом Саду.

Европски комесар за регионалну политику, др Јоханес Хан, обратио се путем видео-линка цитирајући Роберта Шумана, казавши да се Европа неће направити одједном већ ће се изградити на конкретним постигнућима и пројектима.

– Инвестиција у култури доноси са собом бенефиције у пољима као што су образовање и туризам. Добар пример у том погледу је иницијатива о којој ће се расправљати данас – Европска престоница културе. Ова титула подстиче град да уложи у рехабилитацију споменика, музеја и центара културе, као што су позоришта и опере. Те инвестиције имају и позитивне импликације које нису очигледне. Имају и добар дугорочни утицај на привреду. Могу да отворе нова радна места и воде до иновација, под условом да су осмишљене као део интегрисаног просторног развоја, рекао је Хан, додавши је неопходно да се овакав пројекат, какав је Европска престоница културе, прилагоди локалним условима, а све са намером да се постигне финансијска самоодрживост.

Присутне је поздравио и Јоахим Улман, државни секретар Министарства за науку, истраживање и уметност Покрајине Баден-Виртемберг.

„Дунав – културни ток Европе“ мото  је ове  конференције која представља наставак дијалога, умрежавања и размене, који су започети прошле године у Улму. Тим поводом, градоначелник Улма и председник Савета Дунавских градова и регија, Иво Генер написао је говор добродошлице који је прочитао Петер Лангер, генерални координатор овог Савета, а у којем Иво Генер подсећа на дугу сарадњу два града, од 1998. године када су уметници из Новог Сада учествовали на Међународном фестивал у Улму.

„Европска сарадња дуж Дунава остварила је видљив напредак у току протеклих година и то управо у градовима у којима живе људи који себе доживљавају као Европљане. Зато је и толико битно да ваша земља, Србија у што скоријем року постане чланица ЕУ. Ми из Савета подунавских градова и регија, то подржавамо свим нашим скромним капацитетима. Култура у оквиру ове сарадње игра одлучујућу улогу. Ниједан регион у Европи не поседује толико разнолику и богату културу као подунавски регион. Сарадња уметника и културних ствараоца дуж Дунава представља један од најзначајнијих  елемената за све оно што желимо да остваримо помоћу „Дунавске стратегије“, као што је то цемент у изградњи куће. Култура игра значајну улогу у решавању питања национализма, чак и више од политике и привреде, јер култура не познаје границе”, истакао је у свом говору градоначелник Улма и председник Савета Дунавских градова и регија.

У свом обраћању потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и информисање, Славиша Грујић, укратко је подсетио присутне о историји Новог Сада, која се развијала слично као и код других Европских градова који су настали на Дунаву и имали тврђаву као чувара од ове реке.

„Насеља на Дунаву су се често развијала као тврђаве и око тврђава, мало заклоњена од река које су биле корисне али са којих је, такође, могла доћи и опасност. Тек када су дошла мирнија времена, или времена за која се чинило да су мирнија, настајали су градови какве данас познајемо. Наставимо зато да ланац тврђава преображавамо у мрежу културе – и ова слика, овај пројект, могао би бити леп симбол онога што подунавска културна сарадња треба да буде“, казао је Грујић, нагласивши да се уз помоћ оваквих пројекта наш град развија како културно тако и економски, јер тече размена људи, идеја, искустава, а то је она будућност која нам је потребна.

Др Андреј Фајгељ, председник Организационог одбора за реализацију иницијативе да се Град Нови Сад кандидује за Европску престоницу културе 2021. године, захвалио се бројним покровитељима, партнерима и сарадницима без којих ова конференција не би могла бити реализована.

„Важно је представити сву разноликост по којој су Нови Сад, Дунавска регија, и уопште Европска унија толико познате. Зато смо се, као организатори овог пројекта, побринули да нешто кажемо о нашој кутури, и нашем граду. У холу Конгресног центра за све учеснике и драге госте поставили смо две изложбе: једна је о преисторијској култури, тачније мрежи културе око Дунава, а друга о једновековном дугом партнерству између Немаца, Аустријанаца и Срба, који су заједно бранили Европу од инвазија, пиратства и куге, дакле, један важан део историје који није добро познат. Драго нам је што ћемо бити ваши домаћини, и што ћете запамтити Нови Сад, и имати шансу да видите и откријете нешто од његових могућности“, истакао је Фајгељ који се осврнуо и на део говора др Јоханеса Хана, Европског комесара за регионалну политику:

„Господин Хан је рекао да ћемо ускоро обележавати ‘Дан Европе’, и зато би требало да се вратимо својим коренима и сетимо се која је идеја Европе. Мислим да је битно да се овде подсетимо да су тог 9. маја Немачка и Француска биле за истим столом, након пола века ратовања. Данас је незамисливо имати такве конфликте међу земљама чланица ЕУ, и мислим да је то највеће достигнуће програма ЕУ. Важно је што смо данас управо овде у региону у којем је мир, а у непосредној прошлости је ово био регион конфликта; нажалост, још увек постоје конфликти у Украјни, и зато су наше мисли са људима који су тренутно у невољи тамо. Са овог места желимо да пошаљемо снажну поруку о томе како размишљамо о својој будућности. Не желимо више да нам будућност буде будућност конфликата. Желимо будућност у којој ће други бити наши партнери, где ће наша разноликост бити заједничко добро, а не препрека, а томе ће култура највише помоћи у постављању и грађењу мостова. Та разноликост је оно што краси Нови Сад“, истакао је др Фајгељ.

Почевши свој уводни говор, књижевник Александар Гаталица, који је прошле године добио НИН-ову награду за роман „Велики рат”, рекао је да осим историјских страхота које оличују Дунав као реку, данас започињемо конференцију која треба да унапреди још један нужни баланс који Дунав даје, а то је културна стабилност Европе.

„Као уметник и као пријатељ Клаудиа Магриса и Љубомира Симовића који су о Дунаву најлепше писали и певали у последње време, желим да верујем да је лепо већ победило ружно, као и да је доброта далеко убедљивија од сваког зла. Бројни фестивали уз Дунав, мапа сјајних позоришта дунавских градова, музика најбољих симфонијских оркестара подунавских градова и надасве жеља да Дунав остане „злата пун“, и након ове конференције учиниће Дунав чистијим у једном вишем метафизичком смислу“, казао је Гаталица.

Након уводних говора и говора добродошлице, почео је програм радних група на тему „Европска предстоница кутуре – искуства и изгледи за будућност“. Модератор ове радне групе био је мађарски истраживач у области културе доктор Мартон Мехеш који је учествовао у пројекту Печуј – Европска престоница културе 2010. Учесници ове радне групе били су директор културног института Мађарске Тамаш Салај, комерцијални директор др Валтер Пучогл, извршни директор пројекта Темишвар 2021. Европска престоница културе др Симона Нојман, директор новосадског Културног центра др Андреј Фајгељ, директорка удружења „Fabric“ Маријана Проданова и менаџер за развој туризма Кошица Петер Гермушка. Ангажовани посланици и уметници водили су дијалог, размењивали искуства и дискутовали о програмима, концептима и конкурсима који су подобни за развој заједничког културног идентитета у Европи или у једном европском макрорегиону као што је дунавски простор.

 

Оставите одговор