Сарадња у Дунавском региону, прилика за развој, образовање и сарадњу младог научног кадра

Објављено у категорији: Вести

У оквиру „Дунавског интернационалног семинара“, који се од 1. до 4. априла одржао у Новом Саду,у Културном центру Новог Сада уприличена је панел дискусија „Култура, образовање и наука у Дунавском региону“ на којој су говорили Драгица Колџин из Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев, директор Фонда „Петница“ за развој науцног образовања мр Никола Божић и директор Културног центра Новог Сада др Андреј Фајгељ. Учесници четвородневног семинара били су постдипломци из Аустрије, Немачке, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске и Србије, који су у току дискусије сазнали више информација о култури, образовању и науци у нашој земљи.

Драгица Колџин је рекла да се Новосадски универзитет састоји од 14 факултета од којих су неки у Суботици, Зрењанину и Сомбору. Како је истакла, Нови Сад има и веома леп Студентски кампус, у коме се налазе готово сви факултети, на којима има близу четири хиљаде професора међу којима има и странаца.

Она је рекла и да је веома свесна проблема „одлива мозгова“ и да се они труде да то спрече, мотивишући појединце давањем стипендија, попут програма „Прва шанса“ који омогућава младима да буду ангажовани на разним пројектима. Такође, ту је и пројекат суфинансирања наших истраживача, који желе да се из иностранства врате у Србију, како би се, на неки начин вратили да овде уче и раде.

Петар Ђурђев је поменуо једну од реченица из чувеног романа Џорџа Орвела „1984“ која гласи: „Онај који контролише прошлост, тај контролише и будућност“, објаснивши да је то истина, јер нам знање из прошлости помаже да створимо бољу будућност. Ако се потрудимо да нешто научимо из прошлости, како је рекао и успемо да архивску грађу имплементирамо у разне сфере, пронаћи ћемо много интересантних чињеница, које ће нам помоћи да унапредимо образовање.

Никола Божић је рекао да је Истраживачки центар Петница основан пре 33 године и да је он оријентисан ка надареним младим људима који су заинтересовани за науку. У Центру уче млади из целе Србије, али и из земаља некадашње Југославије.

-У последње три деценије кроз наше програме је прошло 50 хиљада ученика и студената и веома смо поносни на то. Наше програме реализујемо у сарадњи са разним универзитетима и институтима, па тако окупљамо скоро две хиљаде млађих и старијих научника из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Македоније и Црне Горе. Након свих ових година наша „мрежа“ се простире широм света, па тако неки од наших „ђака“ сада раде на престижним светским универзитетима. Што се присуства науке у медијима и, уопште, међу грађанима тиче, мислим да су људи врло заинтересовани да читају научне публикације, али је проблем што немамо довољно новинара који су специјализовани за ову област. Други велики проблем је што наш образовни систем није спреман за 21. век, који је век знања и информација, и то су главне ствари на које треба да обратимо пажњу. Потенцијал младих за науку у овом региону је велик и јако је важно тим људима омогућити да буду „мобилни“, јер их кроз такву врсту регионалних пројеката можемо окупити како би радили заједно – додао је Божић.

Андреј Фајгељ је нагласио је да му је веома драго што је Организациони одбор за Европску престоницу културе, један од партнера који су подржали овај семинар, јер су овакви догађаји кључ задржавања талентованих младих људи у региону. Овакви семинари, како је додао, мотивишу људе да промене нешто, а то је оно што је својствено младима.

-Зато и говоримо о „одливу мозгова“, јер нам неће бити толико жао ако најгори одлазе из земље, колико ће нам бити жао ако то први учине најбољи и најтелентованији. Како би то спречили, људима треба дати шансу да нешто ураде. Ако би оваквих догађаја било више, мислим да би више људи остало овде или размотрило да се врате – истакао је Фајгељ.

Он је, говорећи о Новом Саду и његовој кандидатури за Европску престоницу културе 2021. године, рекао да је Нови Сад, био и остао мултикултурални град, што је данас веома редак случај у Европи. Имати аутохтони и одрживи мултикултурални град готово три века веома је ретка ствар и то је нешто што Нови Сад може да понуди Европској унији. Наравно, како је рекао, ми имамо још много значајних и лепих ствари, због којих смо поносни на нашу културну традицију. Потенцијал који имамо, како је додао, морамо искористити на прави начин, појачати га и изнаћи нова решења за неке проблеме.

Дунавски интернационални семинар имао је за циљ да током четири дана повеже 25 младих истраживача, студената мастер и докторских студија, као и постдипломаца из различитих земаља Дунавског региона и са различитим радионицама и предавањима укаже на бројне могућности и опције у Дунавском региону.

Трећег дана „Интернационалног дунавског семинара“ одржано је и предавање „Поплаве у Србији“. О овом немилом догађају, полазницима семинара говорио је помоћник председника Општине Обреновац и командант штаба за одбрану од поплава Иван Јегоровић. Након излагања уследила је дискусија, а гости су постављали питања представнику Обреновца, града који је претрпео највећу штету у прошлогодишњим поплавама. Предавању је присуствовао и Далибор Лазић који је тада спасао 120 деце.

Последњег дана „Интернационалног дунавског семинара“, полазници су између осталог, могли да чују нешто више о могућностима студирања у Новом Саду, тачније о мастерском програму дунавских студија, који је најављен као нови пројекат. Мастер туризмолог Слађана Стојановић рекла је да је у плану да програм почне ове или следеће године.

-У плану је да програм садржи четири семестра на различитим локацијама: Русе, Нови Сад, Улм, Кремс и Беч. Ово је прелиминарни програм мастер студија у коме ће се вероватно нешто мењати, али основни план је да се одраде два семестра у Бугарској, да се за трећи семестар бирају други понуђени градови, док би четврти семестар био усавршавање које подразумева одлазак и рад у компанијама у понуђеним земљама. У Новом Саду један семестар подразумева предмете политике, менаџмента и „софт скилса“. Сви професори су експерти у својим областима, имаћете могућност бирања предмета и константну помоћ универзитета за све што вам је потребно при студирању – рекла је Стојановићева.

Након кратке презентације, полазници семинара су постављали питања у вези са овим програмом и судећи по њиховом интересовању, може се очекивати велики број полазника.

Оставите одговор