Сарадња и размена искуства основне компоненте одрживости

Објављено у категорији: Извештаји

EUNIC Србија представља кластер бројних културних установа у Европској унији и активну мрежу која развија и организује неколико пројеката сваке године са главним циљем да промовише велику разноликост у култури, језику и образовању у Европи и да побољша сарадњу и партнерство између Србије и ЕУ.
Како кажу представиници EUNIC Србија, било ко да им се обраћа из Европе прва ствар коју помену или за коју се интересују када говоре о култури у Србији је Нови Сад и титула Европска престоница културе коју је овај град добио за 2021. годину. Био је то више него довољан повод да иницирају састанак са члановима тима „Нови Сад 2021“ на којем је једна од главних тема била могућност сарадње и умрежавања.
Славица Марковић Сандић, координатор за комуникације и јавну дипломатију Амбасаде Шведске у Србији, и чланица тима EUNIC Србија, истакла је да је задовољна оним што је сазнала о пројекту „Нови Сад 2021“ и да састанак има изузетно велики значај јер је отпочета размена идеја и искустава и сарадња која има перспективу.
– Ако се аспект одрживости у култури на неки начин може мерити, онда је то кроз сарадњу, упознавање људи, умрежавање јер, када имате ту људску компоненту, када имате сусрете „један на један“ и разговоре о сарадњи који се заснивају на упознавању људи и размени искуства, онда је то управо та компонента одрживости. Ми смо се данас први пут срели и ово је тек почетак. Почели смо да разговарамо на који начин, у овој и у наредним годинама, можемо да организујемо сарадњу и размену, како између појединачних институција, тако и између EUNIC-а и тима „Нови Сад 2021“ – рекла је Славица Марковић Сандић и изразила наду да ће започета сарадња у наредним годинама резултирати кроз многобројне облике умрежавања, познанстава и пријатељства.
Колико би титула Европска престоница културе и развој уметности и креативних индустрија могла бити значајна за Нови Сад и Србију, Славица Марковић Сандић је илустровала податком да је Шведска у свету позната по компанијама Волво и ИКЕА, али да је њен највећи извозни производ претходних деценија била музика, а данас гејмерска индустрија.

Задовољство одржаним састанком са представницима EUNIC Србија није крио ни Вук Радуловић, руководилац Сектора за међународну сарадњу Фондације „Нови Сад 2021“.
– Разговарали смо о могућим модалитетима сарадње, којих заиста има много, и дошли до неких прелиминарних закључака који су у вези са пројектима које намеравамо да реализујемо у наредним годинама, а који би оставили трага после 2021. године и, што је важније, могли да се наставе и након тога. Један од најважнијих закључака је да постоје многобројне сличности у пројектима које има EUNIC Србија, а које смо ми планирали да радимо у овој години као што су, пре свега, пројекат Artists in Residence и едукације у области културе и уметности – казао је Радуловић и нагласио да ће управо те заједничке тачке бити полазна основа за развој заједничке сарадње у будућности.
Након састанка гости из EUNIC Србија у пратњи чланова Фондације „Нови Сад 2021“ обишли су простор тзв. Кинеске четврти где је у плану да се изгради својевсрни омладински и креативни центар у овом делу Европе под називом Youth Creative Polis, као један од главних инфрастурктурних пројеката који би требало да се реализују за потребе пројеката ЕПК Нови Сад 2021 и Омладинске престонице Европе ОПЕНС 2019.
EUNIC Србија основан је 2007. године, а између осталог чине га Аустријски културни форум (Österreichisches Kulturforum) у Београду, јавни орган одговоран за међународне односе Wallonie-Bruxelles International, Француски институт у Србији (Institut Français de Serbie), Гете институт (Goethe-Institut) у Београду, Грчка фондација за културу (Hellenic Foundation for Culture) у Београду, Мађарски културни институт Collegium Hungaricum, Институт Сервантес у Београду (Instituto Cervantes de Belgrado), British Council Србија, амбасаде Финске, Краљевине Холандије, Португала и Шведске, Делегација ЕУ у Србији и ЕУ Инфо-центар. Глобална канцеларија EUNIC-а налази се у Бриселу и преко својих чланица има директан приступ водећим институтима и стручњацима европског културног сектора. До данас, формирано је више од 90 кластера који организују велики број догађаја, укључујући конференције, фестивале и дебате, међу којима су Европска ноћ књижевности и Европски дан језика.

 

 

Оставите одговор