Pula do 2020. godine – od tvrđave do foruma

Objavljeno u kategoriji: Vesti

     Takmičenje za Evropsku prestonicu kulture u Hrvatskoj je u završnoj fazi. Osijek, Rijeka, Pula i Dubrovnik su četiri grada finalista, od kojih će samo jedan biti izabran za prvu hrvatsku Evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu. Članovi tima Novi Sad 2021 najbliže sarađuju sa kolegama iz Osijeka, a danas smo odlučili da našim čitaocima, u okviru projekta “Tragom Evropskih prestonica kulture” predstavimo kandidaturu Pule, koja se odvija pod sloganom “Demilitarizacija! Od Tvrđave ka Forumu”

.

hrvati 2

Osijek, Rijeka, Pula i Dubrovnik

 

     Projekat pripreme kandidature za Evropsku prestonicu kulture započeo je u Puli, pre četiri godine. U samoj srži, ovaj projekat se snažno oslanja na prošlost Pule, bogatu i burnu istoriju i vekovnu multikulturanost, koja je nadaleko poznata i ideji suživota njenih stanovnika. Projekat se fokusira na otklanjanje svih vrsta militantnosti današnjeg društva koje se sprovodi kroz medije, ideologiju, konzumerizam. Ideja demilitarizacije je na samom početku takmičenja ocenjena kao hrabra i provokativna, ali se naknadno pokazala kao itekako aktuelna i potrebna, pogotovo u svetlu migrantske krize u Evropi i terorističkih napada u Parizu.

     O projektu Pula 2020, razgovarali smo sa Vlatkom Kolarović, direktorkom projekta.

 

     Gospođo Kolarović Pula je pre nekoliko nedelja podnela završnu verziju aplikacije. U kojoj fazi pripreme je projekat kandidature? 

     Pula je, kako to simbolično određuje slogan projekta od tvrđave, koje su malo arhitektonsko nasleđe Pule, ali i metafora zatvorenosti ka spoljnim uticajima, metafora uskog mišljenja, ka forumu, na kojem se dešava interakcija građana, a ujedno predstavlja ideju otvorenosti, umrežavanja i dijaloga, krenula u svojevrsni maraton. Sad smo u poslednjih 195 metara.

 

     Koji su, po Vašem mišljenju, najznačajniji projekti kojima se Pula kandiduje za hrvatskog kandidata za Evropsku prestonicu?

     Teško je izdvojiti pojedinačne projekte. U tri programske linije bavimo se granicama (stvarnim i metaforičkim), ekonomijom i politikom participacije, a osnovni metod koji koristimo u programima je – igra. Govorimo o igri, ne samo u klasično shvaćenom značenju, nego i kao svojevrsnom obratu, iskošenom pogledu na svet, ironiji i kreativnosti. Otvaramo tvrđave i kilometre podzemnih tunela i pozivamo evropske i svetske partnere da sa nama oblikuju novu Pulu. Takođe, uključili smo i postojeće kulturne kapacitete, infrastrukturne i ljudske, pokrenuli kulturne radnike, stvorili zanimljive vizionarske projekte, koji bi i nakon 2020. trebali biti provokativni, sveži i uzbudljivi.

 

     Koji su, prema Vašem mišljenju, najznačajniji benefiti projekta Evropske prestonice?

     Benefiti Evropske prestonice kulture mogu biti ogromni. Sama kandidatura je naterala ljude koji su uključeni da počnu da drugačije posmatraju kulturu, njenu odgovornost, širinu i potencijal. Ali, ova titula može jednu sredinu pretvoriti u bolje mesto za život za sve njene građane, a to nam je, naposletku, i najvažniji cilj.

 

     Koji su izazovi i problemi sa kojima ste se susretali prilikom pripreme kandidature?

Takmičenje za Evropsku prestonicu kulture je kao maraton. Borba sa samim sobom, brojni trenuci krize i razmišljanja o odustajanju, brojni trenuci neverovatnog poleta. No, maraton uz onih 42 kilometra ima i poslednjih 195 metara, a mi smo sada utrčali u taj poslednji, najteži deo. Brojni su problemi. Pre svega nijedna sredina i grad u Hrvatskoj se do sada nisu susretali sa takmičenjem ovakve kompleksnosti, pa sve što smo radili, morali smo prilagoditi našem gradu i našem takmičenju, bez ikakvih ranijih iskustava. Svest građana o tome šta je to Evropska prestonica kulture u Hrvatskoj je na početku takmičenja bila izuzetno niska. Ljudi žive teško, a i sami znamo da u takvim vremenima kultura nije prvo čime se žele baviti, a opet, Pula je grad neverovatne energije i potencijala, ima razvijenu kritičku svest i mišljenje o sebi, građani su svesni prostora na kome žive. Pula i Istra jedino su službeno bilingvalne sredine u Hrvatskoj, imaju svest o manjinama, različitosti, neguju tolerantan suživot i ponosni su na Istru. Najteže je bilo reći dosta dobrim idejama, hajde da ih sada realizujemo.

 

guiness

 

     Novi Sad priprema kandidaturu da, u pokušaju da, kao finalista, postane prva Evropska prestonica kulture izvan granica Evropske unije. Imate li neku poruku za Novosađane?

 

Naš savet Novosađanima je da, bez obzira koliko bili nezadovoljni trenutnim ekonomskim poližajem, uvek i bezrezervno podrže kulturu jer ona je jedino što nam je, uz vazduh i hranu, zaista neophodna za život. Članovima tima savetujemo da rade, baš onako kao što smo i mi – svesni da verovatno nikada u životu nećete dobiti priliku da se upustite u tako veliki i značajan projekat kao što je Evropska prestonica kulture. Budite najiskreniji prema sebi i prema drugima, jer jedino tako ćete moći, ako i ne postanete Evropska prestonica, s ponosom da pokažete vašu aplikaciju i statnete uz nju bez srama i žaljenja.

Ostavite odgovor