Pečuj se 2010. godine pozicionirao na kulturnoj i turističkoj mapi Evrope

Objavljeno u kategoriji: Vesti

     Jedan od osnovnih kriterijuma pripreme kandidature za Evropsku prestonicu kulture jednog grada je snažni evropski kontekst projekta i saradnja sa evropskim stručnjacima, umetnicima i institucijama u Evropi. Stoga je naš projektni tim posebnu pažnju posvetio upravo ovom segmentu kandidature, a jedan od gradova sa kojim podstičemo kulturnu razmenu je Pečuj. Ova nekadašnja prestonica kulture i grad pobratim Novog Sada je sjajan primer transformacije grada i održivog razvoja, koji je kroz projekat rešio neke od suštinskih problema gradske kulturne scene. O kandidaturi Pečuja, saradnji sa Novim Sadom i projektnim aktivnostima tima Pečuj 2010, razgovarali smo sa gospodinom Martonom Mehešom, članom tima. 

 

     1. Gospodine Meheš, bili ste umetnički direktor projekta Pečuj 2010. Možete li nam reći nešto više o kandidaturi i umetničkom konceptu projekta?

     Kada je Pečuj aplicirao za Evropsku prestonicu kulture, evropski diskurs je bio veoma fokusiran na urbani razvoj na kulturnoj osnovi. To je značilo da su gradovi morali mnogo da ulože u kulturnu infrastrukturu i revitalizaciju nekadašnjih industrijskih hala i prostora. Ovo je ujedno bilo i polazna tačka za Pečuj, s obzirom da je ovaj grad, koji ima bogatu kulturnu baštinu dugu 2000 godina, ali i možda najjaču savremenu scenu u Mađarskoj posle Budimpešte, bio bez kulturne infrastrukture. To je moralo da se menja. Stoga smo započeli proces preuređenja industrijske zone – stara Žolnai fabrika keramike je postala Žolnai kulturni kvart, a danas je jedinstvena mešavina industrijskog nasleđa, umetnosti, dizajna, obrazovanja, porodične zabave, festivala i gastronomije.

 

pecs

Pečuj

     Iz potpuno druge perspektive, kandidatura Pečuja je pokušala da redefiniše položaj grada i ulogu u regionu – bili smo u potrazi za intenzivnijom kulturnom saradnjom sa gradovima slične veličine i “centralno-evropskog tipa“ od Trsta do Sibinja – a među njima i sa Novim Sadom. Nije slučajno da su Novi Sad i Pečuj postali zvanični partneri u pripremnom periodu za Evropsku prestonicu kulture, 2009. godine.

     Važan cilj umetničkog koncepta bio je da spoji lokalni i evropski karakter. Spomenuo bih dva konkretna primera.

     Nedovoljno je poznata činjenica da je Pečuj imao značajan doprinos Bauhaus pokretu. Nekoliko poznatih Bauhaus-umetnika potiče iz Pečuja, kao recimo Marcel Breuer. U velikom i kompleksnom međunarodnom projektu rad mađarskih (i pečujskih) umetnika u evropskom (i svetskom) Bauhaus projektu je predstavljena – posle Pečuja i u Bauhaus arhivi u Berlinu.

     Drugi primer povezivanja lokalnog i evropskog je bilo pozivanje evropskih solo umetnika da nastupaju zajedno sa Panonskom filharmonijom u Pečuju. To je bilo dobro ne samo za širu publiku, već i za ugled orkestra! Zauzvrat, pečujski muzičari su odlazili na turneje u ostale evropske prestonice kulture i imali ulogu ambasadora kulture Pečuja.

 

     2. Koliko je trajao proces pripreme kandidature Pečuja za EPK i koji su glavni problemi i izazovi sa kojima ste se suočavali tokom pripreme?

     Pečuj je izabran za Evropsku prestonicu kulture u oktobru 2005. godine, ali konkretne pripreme su počele u novembru 2006. Vrlo je važno napomenuti da je u Pečuju pet velikih infrastrukturnih projekata moralo da bude realizovano do 2010. godine (među njima i nove koncertne hale i obnova Žolnai četvrti) za šta je bio predviđen paket od 115 miliona evra – uglavnom finansijske pomoći iz fondova EU. Stoga je najveći izazov bio to što su građani, mediji i političari bili prilično fokusirani na infrastrukturne projekte, više nego na kulturne sadržaje. Glavno pitanje je bilo da li cće infrastrukturni projekti biti završeni do 2010. godine.

      Ipak, realizovane su tri tematske godine od 2006. do 2009. godine. Godina kulturne baštine, godina zelenog okruženja i godina religija. Sve su bile povezane sa relevantnim godišnjicama ili posebnim događajima u gradu, kao recimo otvaranje lokaliteta UNESCO kulturne baštine 2006. godine (ranohrišćansko groblje) ili 1000. godišnjica Episkopije u Pečuju 2009. godine. Mislim da smo uspeli da pokrenemo neke održive programe tokom pripremnog perioda, kao što je Međunarodni program pisaca – koji još uvek postoji!

 

     3. Možete li da napravite kratko poređenje Pečuja pre i nakon projekta Evropske prestonice kulture?

     To je glavno pitanje! U 2009. godini oko 80% građana je bili prilično skeptično po pitanju uspeha projekta Pečuj 2010. U 2011. godini više od 80% je verovalo da je zaista sve vredelo truda! Želeo bih da naglasim dve veoma važne činjenice: 1) Od 2010. godine Pečuj se nalazi na kulturnoj i turističkoj mapi Evrope. 2) Građani i umetnici su oduševljeni novom kulturnom infrastrukturom kao što je Kodali Centar (koncertna i konferencijska sala). Reč je o jednoj od najakustičnijih koncertnih dvorana danas u Evropi. Umetnici iz celog sveta tamo nastupaju iz meseca u mesec – pred prepunom dvoranom .

 

     4. Posedujete ogromno iskustvo u realizaciji projekata Evropske prestonice kulture. Šta je, po Vašem mišljenju, najvažniji kriterijum koji jedan grad mora da ispuni da bi postao Prestonica kulture?

     Ne mislim da možemo projekat svesti samo na jedan kriterijum. Verujem da postoji više kriterijuma za uspešnu aplikaciju za Evropsku prestonicu kulture – kao na primer – jedinstveni umetnički koncept, evropska dimenzija, dugoročna kulturna strategija ili kapaciteti za upravljanje i da su svi zaista relevantni i da je njihovo ispunjenje neophodno. Pitanje je samo da li grad ima prave odgovore ili ideje za ove kriterijume, što takođe znači da u određenom smislu politika, umetnička scena, institucije i građani moraju da budu spremni i sposobni da se menjaju. Kandidatura mora da pokaže ono što sam naučio od mog prijatelja Ulriha Fuksa (Linc 2009, Marsej 2013) Titula Prestonice kulture nije ukras već nagrada. Grad mora to da iskoristi na najbolji način!

 

     5. U poslednjih nekoliko godina, u nekoliko navrata ste izrazili svoj optimizam u pogledu mogućnosti da Novi Sad postane Evropska prestonica kulture. Na čemu temeljite svoj optimizam?

     I dalje sam uveren da Novi Sad ima potencijal jedne prestonice kulture! Novi Sad je evropsko mesto koje poseduje multietničku, multikulturalnu i multireligijsku istoriju, a evropsku perspektivu u budućnosti. Novi Sad je pokazao svetu da mostovi uništeni u ratu mogu biti rekonstruisani za samo nekoliko godina. Ovo je takođe veoma jak simbolički momenat, kao i činjenica da je Novi Sad na pola puta na Dunavu između Švarcvalda i Crnog mora. Grad je dete Mame Dunave.
S druge strane uočio sam spremnost da se ojača struktura i da se razvijaju novi kulturni sadržaji. Postoji mnogo uzbudljivih priča koje Novi Sad može da ispriča ili prodiskutuje sa Evropom, jer su u mnogim oblastima, iskustva koja grad ima i planovi za budućnost važni i za mnoge druge opštine širom Dunavskog regiona i Evrope.

Ostavite odgovor