Mariborska iskustva – Kako biti Evropska prestonica kulture

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Kako biti Evropska prestonica kulture

U organizaciji Kulturnog centra Novog Sada u ponedeljak je u u Gradskoj kući održan seminar „Kako biti Evropska prestonica kulture – iskustva Maribora 2012“ na kojoj su slovenački marketinški i kulturni stručnjaci izneli svoja iskustva prilikom organizacije i pripreme te manifestacije. Seminar, na kojem su prisusvovali predstavnici institucija kulture, nevladinog sektora i samostalni umetnici, otvorio je direktor Kulturnog centra Novog Sada dr Andrej Fajgelj koji je u uvodnom govoru istakao da „borba za titulu Evropske prestonice kulture predstavlja nešto novo za sve nas, a o novom je najbolje i najlakše učiti iz ličnog iskustva“.

– Moja generacija je živela u najgorim vremenima, rasla i školovala se u vreme sankcija i bombardovanja, bila je predodređena za neuspeh, a ipak su mnogi od nas uspeli da postignu lične i poslovne uspehe. Mi moramo pronaći načina kako da uspešni promene neuspešno društvo, a recept za uspeh je krajnje jednostavan, potrebne su tri stvari – rad, rad i rad. Tog principa i tih prioriteta se moramo pridržavati i u borbi za Evropsku prestonicu kulture, ne smemo dozvoliti da ih ekstremisti obrnu i nametnu svoje, rekao je Fajgelj i prepustio reč gostima iz Slovenije.

 

Kako biti Evropska prestonica kulture

dr Andrej Fajgelj

Prisutnima se prvo obratila Nataša Kos, zamenica programskog direktora „Maribor 2012“ za međunarodnu saradnju, koja je izložila razvojni put Maribora od ideje za kandidaturu do završne realizacije programa. Ona je posebno naglasila zahteve Evropske komisije koja je insistirala na potenciranju raznolikosti evropske kulture, društvenoj odgovornosti i interakciji sa građanima.

– Tokom projekta „Maribor – Evropska prestonica kulture“, čak trideset i jedna država predstavila se u našem gradu, a učešće su uzeli umetnici iz osamdeset različitih država. Tokom samog programa, organizovano je nekoliko stotina projekata i više od osam hiljada događaja. Naši gosti iz Evrope, posle razgovora sa građanima Maribora, zaključili su da „Maribor nikada više neće biti isti“ i ta promena jeste verovatno najveća dobit ovog programa, rekla je Nataša Kos.

Kosova je takođe istakla da je reč o „najvećem projektu u istoriji države Slovenije“, kao i da su kulturne veze sa Evropom i svetom nešto što ostaje i budućim generacijama u amanet, što je jedna od najznačajnih benefita same titule koju je Maribor poneo prošle godine.

Kako biti Evropska prestonica kulture

mr Nataša Kos

O finansijskom planu i organizacionoj strukturi projekta „Maribor 2012“ govorio je Roman Didovič, pomoćnik programskog direktora. On je posebno istakao značaj recesije koja se još uvek nije nazirala 2006. kada su Slovenci počeli pripreme za ovaj poduhvat, zbog čega su i prihodi i rashodi smanjeni za 50 odsto, pa su ulaganja za marketing sa projektovanih 32 smanjeni na 6 miliona evra.

– Ljudi često misle da za ovakve projekte Evropska unija donira ogromna sredstva, ali je činjenica da oni pokrivaju samo deo troškova i obezbeđuju međunarodnu logistiku, nudeći vam pritom jak brend, a na vama je da ga unovčite. Kada pričamo o finansiranju, projekat „Maribor 2012“ omogućila su ulaganja različitih nivoa vlasti, od opštine Maribor i lokalnih samouprava pet gradova partnera, dok je država obećala i dala jedan evro na svaki evro koje daju gradovi, rekao je Didovič.
Brend menadžer projekta „Maribor 2012“ Mitja Šeško govorio je o marketinškim potencijalima i pristupu, objašnjavajući kako je njegov tim uspeo da sa svega 2 miliona evra namenjenih za promociju u 2012. godini postigne sjajne rezultate, privuče turiste i omogući da Maribor kao evropska prestonica kulture u anketi posetioca dobije ocenu 4.47 za celokupnu organizaciju.

– Pokušavali smo da sponzorima ponudimo nešto novo i drugačije, da ih privučemo na različite načine. Mnogi nisu želeli da učestvuju u projektu, sve dok on nije počeo, a kada su videli kako to izgleda, sami su nam dolazili i prilazili, nudeći saradnju i gledajući kako mogu da pomognu, rekao je Šeško.

Ostavite odgovor