Јединствени Дочек 7527. у „српској Атини“

Објављено у категорији: Вести

Јединственост и разноврсност – два су кључна епитета синоћњег Дочека 7527. у Новом Саду. Повезујући српско културно наслеђе са нематеријалном културном баштином Европе, Нови Сад, као „српска Атина”, још једном је прославио своју идентитетску одредницу – интеркултуралност.

Дочек у Новом Саду је потврдио уверење да је „различитост наша снага”. И док је Нова година 31. децембра дочекана само у центру, на отвореном, током целог дана, јучерашњи Дочек 7527. прослављао се само увече, у затвореним просторима, где се тражила карта више на готово 50 локација широм града.

Од класичне и духовне музике, преко џеза и евергрина, реге звука и попа, до тврдог рока и панка, алтернативне музике и електронике, најразноврснији музички и уметнички жанрови спојили су се са бројним звучним именима домаће, али и светске сцене да би Нови Сад заблистао на још једном Дочеку, јединственом у Европи.

У посебном, свечаном руху, синоћ је била Синагога, у коју је, право из Лондонске филхармоније, стигао Роман Симовић. Публика је уживала у виртуозном извођењу дела Корелија, Барбера, Голијова и Пијацоле, док је „прва виолина Лондонског симфонијског оркестра” са новосадским гудачким оркестром Kамерата Akадемиkа извела и „Годишња доба” Астора Пијацоле.

Из Српског народног позоришта одушевљено су изашли и љубитељи микса џеза, класике и мађарске ромске музике који је на врхунском концерту извео непревазиђени Роби Лакатош. Такође, звук Војводине у најстаријем српском театру, представили су Бане Крстић и  Гарави сокак прослављајући у оквиру Дочека 30 година успешне каријере.

Величанствен наступ имала је Лена Ковачевић, а пуна позоришна сала НИС-а, имала је прилике да слуша светски глас наше прослављене диве. Осим Лене, представник џез жанра у оквиру Дочека 7527. био је и пољски уметник Пјотр Дамасјевич који је наступио у интимној атмосфери познатог новосадског клуба Абсолут.

Разноврсан програм је уприличен и за најмлађе Новосађане, за које је премијерно у Српском народном позоришту изведена опера за децу „Баш челик“, према мотивима једне од најпознатијих српских бајки. Малишани су са одушевљењем гледали и слушали трупу „Високо Ц“, којима се прикључила и новосадска глумица Јована Балашевић. Специјалан музички програм за децу приређен је и у Студију М где су наступили млади уметници из „Креативног М кутка”, школе музике „Мелодис” и Невена Станков, ученица Музичке школе „Исидор Бајић”.

Ни Позориште Младих није каскало када је у питању одличан програм. Како је било и најављено, та културна институција заиста је била временска машина, у којој је публику, до ’50. и ’60. година 20. века, одвела права заводница сјајног гласа, неодољиво шармантна, новосадска Мерилин Монро. Како се негује традиција и српско музичко наслеђе показали су Сања Илић и Балканика и доказали зашто су, заиста, међу најбољима у свом музичком жанру.

У Новосадском позоришту није било паузе у певању сурово реалних, искрених и емотивних тесктова Ђорђа Миљеновића, а на истом месту сјајни концерт „Еротизам“ групе Врум, показао је како се разбијају предрасуде и како уметност може да говори јасно и гласно!

Београдски бенд Земља Грува у културној станици Свилара направио је сјајну атмосферу за ђускање.

Хрватски састав, Атомско склониште, приредио је Новосађанима феноменалну свирку у Мађарском културном центру „Петефи Шандор“. Старији су били одушевљени што поново слушају легенде своје младости, а млађе генерације, имале су прилику да присуствују једној ретро аналогној свирци.

Панк-рок спектакл на Спенсу окупио је фанове бендова Партибрејкерс, Ритам Нереда и Пленет оф Зеус. Више од три сата тврдог звука, ванвременских хитова, енергичних наступа, али исто тако и неуморна публика доказали су да је Нови Сад и даље град панка и да су Новосађани увек расположени за добру свирку и квалитетну музику. 

Снагу и смелост показале су и жестоке девојке из дед метал бенда Немесис, које су наступиле у Шамрок бару, а јаку женску енергију донела је Сајси Ем Си уз подршку ди џеја БКО у Герила бару, као и представници алтернативне сцене – Сана Гарић која је наступила у Културном центру Новог Сада и београдски састав Битипатиби који је све присутне одвео у потпуно нову димензију уживања.

Док су неки седећи уживали у програму Дочека, други нису престали да ђускају цело вече, што је био случај у Студију М, где је наступио реге састав Дел Арно Банд и аутентични српско-хрватско-црногорски бенд МАиКА.

За добар провод нису остали ускраћени ни обожаваоци електронске музике, који су у Матици српској присуствовали преплитању стваралаштва два ди џеја у оквиру наступа Секонд дрим: Бењамин Фер б2б Слокс, али и на „Бек то д рутс“ догађају у Хали 4 Новосадског сајма, за коју су биле задужене светске тренс звезде: лајв ектови Етника & Плеадианс (Италија/Шпанија), Е-мантра (Румунија) и ди џеј Адепт (Русија). Новосађани су, приде, имали прилику да у Културном центру Лаб чују врсног представника електронског звука, Марка Милосављевића коме су „локална подршка” синоћ били Теха и Меланге.

Моћним и савршеним гласовима, публику су одушевили хорови новосадског Универзитета и Саборне цркве „Свети Георгије“, у изведби духовне хорске музике, у Музеју Војводине, у оквиру наступа под називом „Изнад истока и запада“.

Битлси, Боб Дилан, Нил Јанг, Велвет Андерграунд и друге светске звезде „свирали” су у Булевар Буксу. Ко је био на тој локацији, увелико познатој по добрим свиркама, зна да су ту синоћ наступили Новосађани Плави Птичић, један од најбољих кавер бендова са ових простора, изводећи хитове поменутих легенди којима су вратили присутне на почетке правог рок ‘н’ рола. 

Публика која је била у Америчком кутку такође је доживела право музичко путовање кроз време, до Дина Мартина, Елвиса Прислија и Френка Синатре, на које их је повео вокално инструментални солиста Лоран Прокопић, уз пратњу пијанисте и композитора Давида Клема.

Нико није остао равнодушан пред акробацијама циркуских уметника из Новог Сада, који су извели својеврсни циркуски кабаре „Кабаре Бре“ у западном холу новосадског Спенса уз пратњу Александра Дујина са бендом, а чари плеса на изванредан начин дочаране су у оквиру мјузикла „Ко се боји Исадоре Данкан“, у режији Гее Гојак, који је изведен у Галерији Матице српске.

У Културном центру „Младост” у Футогу традиционални аранжмани „Сербоплова” учинили су да публика заплови на таласима фолклорног стваралаштва оживљеног кроз нове аранжмане блиске духу данашњице, док је у Заводу за културу Војводине пројекција филма Сергеја Параџанова „Боја нара” обогаћена музиком првокласног представника електронске музике, Николаса Жара привукла љубитеље седме уметности.

Дочек 2019. који су Новосађани свесрдно прославили и синоћни Дочек 7527. будући су термини свечаног отварања и затварања 2021. године, године у којој ће Нови Сад бити Европска престоница културе.

Оставите одговор