Intervju sa Ester Tajrihovom: O maštanju, crtanju i poeziji

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Ester Tajrihova, ilustratorka iz Češke, tokom mesec dana boravka u Novom Sadu u okviru programa za rezidencije umetnika „Plants AiR“ vodila je kreativne radionice sa decom. Tema je bila ilustrovanje pesama Jovana Jovanovića Zmaja, a nakon ove ideje za rad sa decom, umetnica je i sama radila na ilustracijama 20-ak Zmajevih pesama. Odabrane i ilustrovane pesme biće deo posebnog štampanog izdanja koje nastaje kao proizvod rezidencijalnog programa. Sa Ester smo pričali o utiscima koje nosi sa ove rezidencije.

 

Tokom tvog boravka u Novom Sadu fokusirala si se na pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Kako je ovaj projekat uticao na tebe?

Zasigurno na dobar način.  Do sada sam zaista uživala radeći na njegovim pesmama, čak i sve što je u vezi sa njim je veoma zanimljivo. Mislim da mi pomaže. Trudim se da neke od tih detalja uključim u svoj rad.

Da li si se kroz rad vratila u svoje detinjstvo?

(Smeh) Nikada ga nisam ni napustila.

Da li se mašta probudila na nov način?

Da, ali ne bih rekla da je samo to u pitanju nego i sama činjenica da sam u drugoj zemlji. Spoznavanje novih stvari je uvek pravo bogatstvo za mene. Sigurno ću moći da ga iskoristim, to je zaista odlično.

Kako ti se sviđaju pesme Jovana Jovanovića Zmaja? Da li imaš neku omiljenu?

Ima ih nekoliko. Trenutno mi se zaista sviđa pesma „Slon“. To je ustvari i jedna od najdužih pesama.  Svakako ću morati da je ilustrujem. Biće mi potrebno mnogo više rada, čak sam i zamišljala da uradim i neki poster, neki veći format, jer pesma „Slon“ to zaslužuje. Zaista mi se sviđa humor koji pesnik koristi i koji je nesvakidašnji čak i za dečiju poeziju. Ono čega se ja sećam iz mog detinjstva je da ja nisam imala nijednu omiljenu pesmu, a zaista bih volela da je bilo suprotno. Konačno ih sada imam. (smeh)

Veoma je zanimljivo to što za ilustracije koristiš ručno pravljene gumene pečate. Zašto baš ova tehnika? Kako bi je opisala? Koje su prednosti?

Otkrila sam je pre dve godine i od tada radim na njoj i otkrivam nove mogućnosti svakim novim projektom. Za mene, jedna od prednosti je ta što mogu da je koriste i deca, što je savršeno jer je zanimljivo posmatrati rezultate. Kada sam bila dete, koristila sam pečate i veoma sam to volela, tako da se sada samo opet vraćam u detinjstvo. Iz ličnog iskustva znam da je to aktivnost u kojoj ljudi uživaju, pa samim tim uživam i ja. Što se ilustracija tiče, ono što meni odgovara jeste to što je guma laka za umnožavanje i za to je i namenjena. Omogućava mi da kreiram ilustracije na potpuno drugačiji način u odnosu na crtanje ili neku drugu tehniku.

Da li možeš da nam objasniš proces pravljenja jedne ilustracije?

Proces je veoma dugačak. Uglavnom radim u segmentima. Počnem od jedne ideje,  a onda je nadogradim. Na primer, pesma „Žaba čita novine“. To je jedna od pesama na kojoj radim u poslednje vreme. Žaba je glavni element cele ilustracije. Uz žabu naknadno dodajem nove elemente. Uvek počinjem crtežom, onda taj crtež preslikam na gumicu koju rezbarim, koja zatim postaje pečat. Odlučila sam da ću sve ilustracije spojiti digitalno. To će mi ustvari pružiti mnogo više mogućnosti. Sviđa mi se ta ideja, ali će za nju trebati više vremena.

Kakva su tvoja lična iskustva sa radionica koje si održala sa decom ovde? Čega ćeš se najradije sećati?

Svaka radionica je bila drugačija, što je odlično. To me je nateralo da razmišljam i da istražujem. Definitivno, ova iskustva će mi biti od pomoći za neke naredne projekte. U suštini, na svakoj radionici, među svim radovima koje su deca napravila, imala sam neke koji su mi omiljeni. Svaki put su mi se svidele njihove ideje. Ono što mi se zaista sviđa na radionicama je to što uvek pronađem nešto što deca urade bolje od mene.

S obzirom da se bliži kraj tvoje rezidencije, da li možeš da kažeš da su tvoja očekivanja ispunjena?

Da, definitivno. Nisam sigurna da li sam uopšte imala bilo kakva očekivanja. Znala sam da ću da ilustrujem pesme za koje sam saznala pre samog dolaska i zaista su mi se svidele.

Kakvi su tvoji celokupni utisci o Novom Sadu?

Bila sam zaista iznenađena, ali pozitivno. Posetila sam nekoliko gradova i imam osećaj da je u svakom gradu mnogo opuštenije nego u Pragu, gradu u kojem ja živim. To je tužno. Uvek se pitam koji je razlog i zašto imam takav utisak, ali naravno, svesna sam da sam ja ovde na neki način turista i doživljavam stvari onako kako one možda u stvari ne izgledaju. Naivno govoreći, zaista mi se sviđa. Sviđa mi se što je grad živ čak i kasno uveče, ali ne na način na koji je to slučaj u mojoj zemlji. Imam osećaj da ljudi uživaju u životu na lepši način.

Šta je po tvom mišljenju najveća prednost grada koji treba da postane Evropska prestonica kulture, kao što će u ovom slučaju to biti Novi Sad?

Na neki način već treba da bude povezan sa kulturom i pre nego što postane prestonica kulture. Mislim da Novi Sad to zaista jeste. To je sjajno. Mogu da ga uporedim sa Plzenjom, gradom u kojem sam studirala, a koji je 2015. godine bio prestonica kulture. Zaista je zanimljivo posmatrati šta se događa, šta će proisteći iz toga i projekti koji će se realizovati.

Ne bismo bili ovde da nismo dobili ovu titulu. Da li si to znala?

To je za mene svakako dobro (smeh).

Da li imaš bilo kakvu poruku za Novi Sad, Evropsku prestonicu kulture?

Srećno! Doći ću, nadam se, i 2021. godine.

 

Ostavite odgovor