Интервју са Естер Тајриховом: О маштању, цртању и поезији

Објављено у категорији: Вести

Естер Тајрихова, илустраторка из Чешке, током месец дана боравка у Новом Саду у оквиру програма за резиденције уметника „Плантс АиР“ водила је креативне радионице са децом. Тема је била илустровање песама Јована Јовановића Змаја, а након ове идеје за рад са децом, уметница је и сама радила на илустрацијама 20-ак Змајевих песама. Одабране и илустроване песме биће део посебног штампаног издања које настаје као производ резиденцијалног програма. Са Естер смо причали о утисцима које носи са ове резиденције.

 

Током твог боравка у Новом Саду фокусирала си се на песме Јована Јовановића Змаја. Како је овај пројекат утицао на тебе?

Засигурно на добар начин.  До сада сам заиста уживала радећи на његовим песмама, чак и све што је у вези са њим је веома занимљиво. Мислим да ми помаже. Трудим се да неке од тих детаља укључим у свој рад.

Да ли си се кроз рад вратила у своје детињство?

(Смех) Никада га нисам ни напустила.

Да ли се машта пробудила на нов начин?

Да, али не бих рекла да је само то у питању него и сама чињеница да сам у другој земљи. Спознавање нових ствари је увек право богатство за мене. Сигурно ћу моћи да га искористим, то је заиста одлично.

Како ти се свиђају песме Јована Јовановића Змаја? Да ли имаш неку омиљену?

Има их неколико. Тренутно ми се заиста свиђа песма „Слон“. То је уствари и једна од најдужих песама.  Свакако ћу морати да је илуструјем. Биће ми потребно много више рада, чак сам и замишљала да урадим и неки постер, неки већи формат, јер песма „Слон“ то заслужује. Заиста ми се свиђа хумор који песник користи и који је несвакидашњи чак и за дечију поезију. Оно чега се ја сећам из мог детињства је да ја нисам имала ниједну омиљену песму, а заиста бих волела да је било супротно. Коначно их сада имам. (смех)

Веома је занимљиво то што за илустрације користиш ручно прављене гумене печате. Зашто баш ова техника? Како би је описала? Које су предности?

Открила сам је пре две године и од тада радим на њој и откривам нове могућности сваким новим пројектом. За мене, једна од предности је та што могу да је користе и деца, што је савршено јер је занимљиво посматрати резултате. Када сам била дете, користила сам печате и веома сам то волела, тако да се сада само опет враћам у детињство. Из личног искуства знам да је то активност у којој људи уживају, па самим тим уживам и ја. Што се илустрација тиче, оно што мени одговара јесте то што је гума лака за умножавање и за то је и намењена. Омогућава ми да креирам илустрације на потпуно другачији начин у односу на цртање или неку другу технику.

Да ли можеш да нам објасниш процес прављења једне илустрације?

Процес је веома дугачак. Углавном радим у сегментима. Почнем од једне идеје,  а онда је надоградим. На пример, песма „Жаба чита новине“. То је једна од песама на којој радим у последње време. Жаба је главни елемент целе илустрације. Уз жабу накнадно додајем нове елементе. Увек почињем цртежом, онда тај цртеж пресликам на гумицу коју резбарим, која затим постаје печат. Одлучила сам да ћу све илустрације спојити дигитално. То ће ми уствари пружити много више могућности. Свиђа ми се та идеја, али ће за њу требати више времена.

Каква су твоја лична искуства са радионица које си одржала са децом овде? Чега ћеш се најрадије сећати?

Свака радионица је била другачија, што је одлично. То ме је натерало да размишљам и да истражујем. Дефинитивно, ова искуства ће ми бити од помоћи за неке наредне пројекте. У суштини, на свакој радионици, међу свим радовима које су деца направила, имала сам неке који су ми омиљени. Сваки пут су ми се свиделе њихове идеје. Оно што ми се заиста свиђа на радионицама је то што увек пронађем нешто што деца ураде боље од мене.

С обзиром да се ближи крај твоје резиденције, да ли можеш да кажеш да су твоја очекивања испуњена?

Да, дефинитивно. Нисам сигурна да ли сам уопште имала било каква очекивања. Знала сам да ћу да илуструјем песме за које сам сазнала пре самог доласка и заиста су ми се свиделе.

Какви су твоји целокупни утисци о Новом Саду?

Била сам заиста изненађена, али позитивно. Посетила сам неколико градова и имам осећај да је у сваком граду много опуштеније него у Прагу, граду у којем ја живим. То је тужно. Увек се питам који је разлог и зашто имам такав утисак, али наравно, свесна сам да сам ја овде на неки начин туриста и доживљавам ствари онако како оне можда у ствари не изгледају. Наивно говорећи, заиста ми се свиђа. Свиђа ми се што је град жив чак и касно увече, али не на начин на који је то случај у мојој земљи. Имам осећај да људи уживају у животу на лепши начин.

Шта је по твом мишљењу највећа предност града који треба да постане Европска престоница културе, као што ће у овом случају то бити Нови Сад?

На неки начин већ треба да буде повезан са културом и пре него што постане престоница културе. Мислим да Нови Сад то заиста јесте. То је сјајно. Могу да га упоредим са Плзењом, градом у којем сам студирала, а који је 2015. године био престоница културе. Заиста је занимљиво посматрати шта се догађа, шта ће проистећи из тога и пројекти који ће се реализовати.

Не бисмо били овде да нисмо добили ову титулу. Да ли си то знала?

То је за мене свакако добро (смех).

Да ли имаш било какву поруку за Нови Сад, Европску престоницу културе?

Срећно! Доћи ћу, надам се, и 2021. године.

 

Оставите одговор