Govornici

 

 

 

Sigrid Nimer je studirala umetnost i obrazovanje i bila je jedan od osnivača kulturnog centra ufaFabrik u Berlinu, holističkog projekta zasnovanog na temeljima nekadašnje kompanije UFA-film. Od 1979. godine, radi i živi u okviru zajednice ufaFabrik. Radila je na različitim umetničkim i menadžerskim pozicijama, a njeno glavno polje delovanja danas u okviru centra ufaFabrik leži u različitim poljima komunikacije. Pored toga, povezana je sa nekoliko evropskih institucija i mreža u radu na razmeni znanja u vezi sa interkulturalnom komunikacijom, strateškim planiranjem, rešavanjem sukoba i održivim razvojem inicijativa u kulturi.

Međunardni kulturni centar ufaFabrik je zelena oaza kulture usred Berlina – prostor za kreativnost, kulturu, održivost i inovativne ideje. Prostor od 18.600m2 nekadašnje fabrike kompanije UFA-film otvoren je tokom cele godine i nudi umetničku produkciju, aktivnosti za zajednicu i ekološke projekte.

 

 

Florijan Ladšteter je studirao međunarodno poslovanje u Inzbruku (Austrija) i Ovijedu (Španija). Nakon završetka master studija, započeo je rad na svom doktoratu u oblasti organizacionih studija na Univerzitetu u Inzbruku, koji završava 2017. godine. Kao doktorant, počeo je da radi u kulturnom centru Die Bäckerei 2012. godine. Njegova pozicija u centru Die Bäckerei razvila se od šefa finansijskog sektora do moderatora za zajednički rad i odgovornog za marketinški i organizacioni razvoj. Njegova interesovanja obuhvataju timove koji se samostalno organizuju i spajanje istraživanja i prakse na produktivan način.

Na 2500m2, centar Die Bäckerei organizuje 500 događaja godišnje. Zajednička radionica za drvo, bašta na krovu, stalan program rezidencija za umetnike, radionica za bicikle, zadruga za hranu i razna kulturna udruženja i male kompanije čine deo centra Die Bäckerei. Sa svim događajima koji se odvijaju u njemu, centar Die Bäckerei predstavlja vitalnu platformu za kulturnu i socijalnu razmenu.

 

 

Birgita Pešon ima dvadesetogodišnje iskustvo u radu u sektoru kulture. Kao jedan od troje direktora Kulturne agencije Olivearte, radi kao konsultant u organizacionom razvoju, obuci i liderstvu sa fokusom na organizacije kulture širom Evrope. Izvršna je direktorka kompanije Point of Value, konsultantske agencije koja podržava razvoj zasnovan na vrednostima u organizacijama i timovima. Bila je generalna sekretarka mreže Trans Europe Halles od 2014. godine i vodila je razvoj relativno male mreže u jednu od najpoštovanijih mreža kulturnih centara u Evropi koju su započeli građani i umetnici i koja sada ima 90 članova u 30 zemalja. Uspostavila je i vodila brojne projekte saradnje i izgradnje kapaciteta na evropskom nivou. Između 1995. i 2004. godine radila je kao menadžer za komunikacije, promoter, menadžer za prikupljanje sredstava i koordinator u sektoru kulture.

Agencija Olivearte nudi sveobuhvatan izbor usluga, uključujući obuku, konsultovanje, vođenje projekata i upravljanje finansijama. Između ostalog, agencija je trenutno uključena u nekoliko poslova konsultovanja organizacija kulture u Nemačkoj, Luksemburgu i Ujedinjenom Kraljevstvu koje su u potrazi za razvojem kapaciteta i pomoć u razvoju strategija i poslovnih planova za budućnost. Agencija Olivearte takođe producira program Escalator, jednogodišnju obuku za radnike u kulturi i kreativne preduzetnike u Slovačkoj.

 

 

Elizabet Berntroitner radi kao menadžer u kulturi od 2004. godine. U centru Brunnenpassage u Beču razvila je i vodi program za teatar i performans od 2011. Godine. Deo je odbora organizacije IG Kultur Wien, a pre toga je radila u centru Tanzquartier Wien i u okviru nezavisne scene za performans. Završila je master studije u oblasti performansa i kulturne antropologije. Obrazovala se u oblasti dramaturgije i menadžmenta u kulturi i u oblasti menadžmenta u kulturi i upravljanja raznovrsnošću. Stručnjak je u oblasti transkulturalnih studija u savremenim umetničkim praksama, participativnih umetnosti, projekata u kulturi i kulturnih politika.

Cilj Brunnenpassage centra je da podstakne ljude različitih nacionalnosti i starosne dobi i koji dolaze iz različitih socio-kulturnih sredina da se uključe u projekte umetnosti zajednice.

 

 

Dušica Radojčić je predsednik nevladine organizacije za zaštitu životne sredine Green Istria od 2002. Godine, gde upravlja programom „Jačanje učešća publike u donošenju odluka u vezi sa zaštitom životne sredine“. Njeno glavno polje interesovanja je procena uticaja na životnu sredinu i učešće javnosti. Predsednica je i Saveza udruga Rojca od 2008. Godine, hibridnog civilno-javnog tela za upravljanje.

Ljudi su uvek impresionirani kada posete Savez udruga Rojca po prvi put. Njegove fizičke dimenzije odmah zaokupi pažnju posetilaca, pre svega njegov spoljni i unutrašnji oblik koji jasno govori o vojnoj prošlosti i svrsi zgrade. Dugački hodnici u kojima je lako izgubiti se nekada su vodili do spavaonica i učionica, a hodnički prozori svi gledaju na unutrašnje dvorište koje podseća na zatvorsko. Kao umetnički prigovor arhitekturi, hodnici su ukrašeni i oslikani kada je zgradi promenjena namena. Ipak, najupečatljivija je činjenica da je danas Savez udruga Rojca dom 110 organizacija civilnog društva i odaje atmosferu velike aktivnosti i energije. Iako je to manje vidljivo, ono što čini Rojc jedinstvenim je da se zgradom upravlja putem inovativnog modela javno-civilnog upravljanja.

 

Antun Sevšek je samostalni arhitekt i istraživacč. Diplomirao 2006. na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu. Bio je dio kustoskog tima završne izložbe međunarodnog projekta Nedovršene Modernizacije iz 2012. i jedan od urednika istoimene publikacije. Dugogodišnji je član Platforme 9,81; nevladine organizacije za istraživanja, edukaciju i aktivizam na polju arhitekture i urbanizma. Od 2014. aktivan u zagrebačkoj udruzi Pravo na grad, odnosno u savezu udruga Operacija grad gde se bavi praćenjem i analizom prostorno-planskih dokumenata na gradskom i nacionalnom nivou, politikama upravljanja gradom i razvojem inovativnih institucionalnih modela.

Savez udruga Operacija Grad osnovan je s ciljem podsticanja razvoja nezavisne kulture, samoorganizovanog delovanja mladih, što ostvaruje okupljanjem organizacija i pojedinaca te organizovanjem različitih kulturnih sadržaja od manifestacija i javnih rasprava, preko edukacijskih i istraživačkih programa do izdavanja publikacija. Savez trenutno ima 29 članica.

 

 

Dejan Ubović je studirao antropologiju i projektni menadžment u Beogradu. Radio je na radio stanicama Studio B i B92 više godina. 2000. godine inicirao je Cross Radio mrežu, nedeljni radio program prvi takve vrste na području bivše Jugoslavije koji je obuhvatao 14 radio stanica. Istovremeno, osniva Kulturni Front koji od 2000-te organizuje izložbe, koncerte, festivale itd. 2009. godine osniva Kulturni centar GRAD u napuštenom skladištu u beogradskom kraju Savamala. Tokom prvih devet godina KC Grad je bio domaćin na preko 4500 programa te istovremeno i okidač za razvoj celog kraja. Član je Strateške grupe evropske inicijative A Soul for Europe.

GRAD, Evropski centar za kulturu i debatu nastao je na inicijativu Kulturnog Fronta Beograd i Felix Meritis fondacije iz Amsterdama. Zahvaljujući podršci Ministarstva inostranih poslova Holandije kroz program MATRA i beogradske opštine Savski venac po prvi put kod nas jedan objekat industrijskog nasleđa postaje mesto kulturnih dešavanja. Stari magacin sagrađen je još daleke 1884. godine. Preuređen je u multifunkcionalni prostor sa mogućnošću organizovanja programa kao što su izložbe, koncerti, debate, predstave, konferencije i radionice. Ideja je bila da se što je moguće više sačuva atmosfera starog skladišta na obali reke Save uvođenjem samo onih najneophodnijih novina koje su potrebne za funkcionisanje jednog kulturnog centra.

 

 

Luka Piškorič je suosnivač i direktor Poligona – prvog slovenačkog kreativnog centra. Takođe je suosnivač inicijativa Slovenia Coworking and Slovenia Crowdfunding. Sa preko 20 godina iskustva u kulturnim i kreativnim industrijama, radi na međunarodnom nivou kao stručnjak fokusiran na razvoj „odozdo prema gore“ (bottom-up), kreativne centre, razvoj publike i nove ekonomske modele. Luka je i jedan od osnivača mreže Cultural Policy Designers Network.

Kreativni centar Poligon je prvi slovenački kreativni centar, koji radi kao autonomna platforma za osnaživanje frilensera, kreativnih malih kompanija i zajednica. Poligon se nalazi u bivšoj fabrici duvana u samom centru Ljubljane i pruža svojim korisnicima mesto za rad i saradnju, mesto za organizaciju događaja, galeriju i maker lab. Od početka rada u februaru 2014. godine, centar je ugostio preko 650 profesionalaca iz 36 zemalja i u njemu je organizovano preko 900 događaja koje je posetilo preko 40.000 ljudi.

Kao nezavisna platforma, njegovi programi za razvoj kretivnog i kulturnog preduzetništva zasnivaju se snazi njegove multidisciplinarne zajednice, socijalnom kapitalu, međunarodnim partnerstvima i stalnoj inovaciji.

 

Vladica Jovanović je izvršna direktorka Brodoto Srbija; u kome razvija, dizajnira i sprovodi crowdfunding i social impact kampanje i programe. Koristi veštine organizovanja i građenja zajednice, impact investiranja, marketinga i mnoge druge, kako bi pomagala udruženjima, socijalnim preduzećima, kreativcima i IT ekipama da budu održivije, vidljivije i bolje povezane. Njeno interesovanje za crowdfunding ide skroz do 2013. godine, kada je prvi put prepoznala crowdfunding kao način da prikupite sredstva, razvijate biznis, zajednicu i gradite svoju vidljivost.

U prethodnim godinama radila je sa vodećim korporacijama, fondacijama i drugim stejkholderima na Zapadnom Balkanu (Erste banka, Apatinska pivara, Nagrada za društvene promene, Resonant Voices Initiative, SBB, UN Women, UNICEF, FOD). Njeno iskustvo ide od međunarodnih organizacija kakva je British Council, do nacionalnih i lokalnih inicijativa kao što su Catalyst Balkans, Građanske inicijative, Srbija u pokretu. Kruna njenog rada u organizovanju zajednica i razvoju liderstva jeste pozicija Teaching Fellowa 2016 na Harvardovom onlajn programu – Liderstvo, organizovanje, akcija: vođenje promene.

 

 

Nana Radenković je od samog početka angažovana na kreiranju specijalnih programa edukacije za široku zajednicu okupljenu oko haba Nova Iskra. Magistar Menadžmenta u kulturi, interkulturalizma i medijacije na Balkanu sa velikim iskustvom rada u provatnim, javnim i nevladinim organizacijama iz domena umetnosti i kulture. Osnivač je festivala za decu KidsPatch i bila je profesor na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu i mentor u okviru programa Kreativno mentorstvo.

 

Martin Šturm, Umetnički direktor OÖ Kulturquartier

Rođen je 1957. godine u Austriji. Diplomirao je na Univerzitetu u Inzbruku (Nemačke i američke studije), nakon čega se posvetio umetnosti i kulturi Gornje Austrije. Između 1988. i 1992. godine, radio je u Sekciji za kulturu Regionalne vlade Gornje Austrije, nakon čega je postao direktor kulturnog centra Offenes Kulturhaus Oberösterreich. Bio je odgovorno lice, i u kreativnom i u organizacijskom smislu, za veliki broj izložbi moderne umetnosti i izložbi iz oblasti književnosti i istorije kulture. Projekat Höhenrausch, koji je Martin Šturm razvio sa svojim timom, bio je jedan od uspešnijih projekata za Linc 2009 – Evropsku prestonicu kulture i nastavlja da živi i danas, još jači. Od 2012. godine, Martin Šturm aktivno radi kao umetnički direktor kulturne četvrti OÖ Kulturquartier.

 

Selman Ćorović je direktor Zavoda Carnica, koji upravlja Kućom umetnika (Layerjeva hiša) u Kranju. Od 2005. godine redovni je saradnik u kulturno umetničkim projektima društva KUD Kataman, od 2010. godine predsednik i programski vođa programa KUD Kataman, saradnik je muzičke redakcije na Radio Študent u Ljubljani, tokom 2009. i 2010. saradnik je festivala Mesto Žensk, saradnik je festivala Sonica (2010, 2011), festivala Sajeta, a bavi se i organizacijom i produkcijom koncerata ANBB, Stereo Total, Xiu Xiu, Groupshov, Murcof, Zola Jesus, Battles, Caribou, Nils Frahm, Hauschka, Jambinai… Selman čini i pola tandema dj Brat & Sister.

Layerjeva hiša (Kuća umetnika)  je centar kulturnih i društvenih događaja u Kranju. Umetnost, muzika, kreativnost, obrazovanje ovde žive svaki dan u godini. Nalazi se u starom jezgru grada. Kuća je oduvek bila vezana za umetnost, tako da se zove i „Kuća umetnika“. Njome upravlja Carnica Institut (Zavod Carnica), koji obavlja edukativne aktivnosti sa radionicama i kursevima za decu, mlade i odrasle i raznovrsnim dnevnim i večernjim kulturnim programom. U prostorijama kuće, u bašti i u susednoj Kuli Škrlovec, organizuje događaje iz oblasti slikarstva, fotografije, likovne i intermedijske umetnosti, filma, pozorišta i muzike i neguje nivo aktualne i kvalitetne produkcije.

 

Milica Rašković, koordinatorka za participaciju, Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“

Milica Rašković je aktivistkinja i menadžerka u kulturi poslednjih 15 godina. Osnovala je i vodila 3 nevladine organizacije kada je stekla značajno iskustvo u pisanju i implementaciji projekata od lokalnog do međunarodnog nivoa. Dobro poznavanje novosadske nevladine scene kao i međunarodno iskustvo dalo joj je podsticaj da uspešno razvije kulturni centar i biblioteku Američki kutak u Novom Sadu koji vodi već 12 godina i za čije je ko – vođenje dobila nagradu “Public Diplomacy Achievement Award” dodeljenu od strane Udruženja profesionalnih diplomata iz SAD-a. Koncept Američkog kutka u Novom Sadu uključuje snažnu vezu sa lokalnom zajednicom i potrebama korisnika, što je postalo model i za ostale Američke kutke i biblioteke u Srbiji.

Kao jedan od najznačajnijih projekata koji je timski napisala u svojoj karijeri jeste projekat apliciranja Novog Sada za evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Trenutno u „Fondaciji Novi Sad 2021“ razvija i vodi participativne projekte koji imaju za cilj aktivno uključivanje stanovnika Novog Sada u kulturno umetničke projekte i prostore, kao što su Kulturne stanice, a radi povećanja kvaliteta života i kulture življenja.

 

Bernard Koludrović je dugogodišnji kulturni kritičar za razne medijske platforme i aktivni organizator kulturnih, naučnih i obrazovnih programa od 2010. godine.
U sklopu „Rijeka 2020 – Evropska prestonica kulture” voditelj je RiHub-a gde je zadužen za participativne programe i vođenje hibridnog kulturno-informativnog centra i coworking prostora. Kao epicentar EPK programa RiHub će uključivati javnost kao informante, konsultante i saradnike i podsticati uslove za novu društvenu i kulturnu dinamiku.

Rijeka je prvi hrvatski grad s titulom Evropske prestonice kulture. Velika čast znači i veliku odgovornost – već u 2018. godini sve su oči uprte u Rijeku. To znači i da kultura prestaje biti aktivnost iz zapećka društvenog života, te postaje generator promena.
Glavni program projekta „Rijeka 2020 – Evropska prestonica kulture”, čiji je moto „Luka različitosti“, podeljen je u sedam programskih pravaca i rotira se oko triju za Rijeku izuzetno važnih tema: rada, vode i migracija.

 

Lejla Kreševljaković je arhitektica, Udruženje Akcija, Arhitektonski fakultet Sarajevo.

Arhitektonski fakultet u Sarajevu završila je 2005. godine. Iste godine počinje i raditi na Arhitektonskom fakultetu u Sarajevu. Magistarski rad sa temom „Preoblikovanje muzejskog prostora na prelazu iz XX u XXI vek“ odbranila je na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu 2013. godine, na Odseku za produkt dizajn. Projektantski rad u oblasti arhitekture predstavila je dvema samostalnim izložbama 2010. i 2013. godine u Sarajevu. Kao istraživačica u oblasti arhitektonske teorije svoje radove izlagala je na naučnim konferencijama i objavila u nekoliko naučnih knjiga. Neki od njenih naznačajnijih objavljenih radova su “Sarajevo Museums Representing the Post-War B&H Society in Transition”, objavljen 2016. godine u knjizi The Importance of Place: Values and Building Practices in the Historic Urban Landscape, te rad pod nazivom “Social Dissolution’s Reflection on Housing in Afterwar Bosnia and Herzegovina” objavljen 2015. godine u knjizi Architecture Anthology I: Architectural and Urban Theory. Zanima je socijalni aspekt u arhitekturi i učešće građana u prostornim intervencijama.

Sa udruženjem „Akcija” radila na projektu „Domovi kulture u BiH“ gde je sprovela  istraživanje institucinalnih reformi lokalnih domova kulture u Sarajevu te njihov uticaj na promjenu sadržaja, sa posebnim akcentom na kulturne sadržaje.

 

Pjer Martinez je od 2009. do 2013. godine bio jedan od direktora programa Marsej 2013. sa fokusom na izvođačke umetnosti i bio je zadužen za koncept i sprovođenje programa, kao i za sprovođenje i nadzor otvorenih poziva za međunarodne projekte.
Bio je zadužen i za osmišljavanje glavnih sezona u okviru projekta i za velike događaje koji se odvijaju u javnim prostorima.
Martinez je, takođe, bio zadužen i za produkciju i komunikaciju, kao i za odnose sa opštinom i regijom.
Bio je zadužen za budžet od 25 miliona evra.
Posle tog projekta, postavljen je za izvršnog direktora Nacionalnog centra za dramsku umetnost u Sartruvilu i trenutno je na poziciji privremenog greneralnog direktora Nacionalnog koreografskog centra u Rubeu u regionu O de Frans.

 

Milan Tavčar, ko-osnivač dva najbolja i najposećenija letnja kulturna projekta u Beogradu – Filmstreet i Noć muzike.
Film Street je letnji festival uličnog bioskopa i predstavlja neprofitni i nekomercijalni kulturno umetnički projekat u okviru kog je organizovano više stotina projekcija na najboljim lokacijama u Beogradu i gde su prikazani filmovi američke, jugoslovenske, francuske i indijske kinematografije. Od 2010. godine, besplatno gledanje filmova na velikom platnu, pod otvorenim nebom, posetilo je više desetina hiljada ljudi.
Noć muzike je prvi i najveći tradicionalni koncert klasične muzike na otvorenom u Beogradu i Srbiji.

 

 

 

Milan Vračar je diplomirao menadžment u kulturi i medijima. Kao nezavisni producent, predsednik i osnivač Asocijacije Kulturanova inicirao je i vodio mnoge međunarodne projekte, ali i sarađivao na najznačajnijim događajima u Novom Sadu i Srbiji (Internacionalni festival uličnih svirača, Festival Dani Brazila – novosadski samba karneval, Sterijino pozorje, INFANT, Novosadski džez festival, Belef, Bitef i dr.) Učesnik je mnogih internacionalnih konferencija, radionica (među njima najznačajniji Amsterdam Mastrikt Letnji Univerzitet) i rezidencija (najznačajne Feliks Meritis rezidencija u Parizu 2004.godine, rezidencija u AKC Metelkova, Ljubljana 2007/2008  i CEC Artslink rezidencija u Nju Jorku, Sietlu, Portlandu i San Francisku 2009.). Takođe je član mnogih internacionalnih mreža. Održao je nekoliko predavanja o svom radu na Univerzitetima u Srbiji i Evropi. Sarađivao sa mnogim institucijama kao što su Ministarstvo spoljnih poslova Austrije, Savet Evrope i dr. Radio na poziciji marketing menadžera u Kulturnom centru Novog Sada i koordinisao kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture. 2017. Postao je jedan od ko-osnivača Kulturnog centra LAB.

 

Moderatori

 

Bojan Milosavljević je diplomirao pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Završio trogodišnji master program za savremene izvođačke umetnosti MAPA Akademije iz Amsterdama (Mobilne akademije izvođačkih umetnosti). Apsolvent politikološkog master programa na modulu Javna uprava, lokalna samouprava i javne politike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Student Alternativnog programa u Centru za ženske studije u Beogradu.

Pisao i koordinirao projekte i učestvovao u projektima u okviru programa Erasmus+, Creative Europe, Europe for Citizens. Učestvovao na brojnim međunarodnim konferencijama i treninzima. Realizovao više od 20 profesionalnih režija na scenama u Srbiji i regionu, kao i nekoliko radio režija za Radio Beograd. Tri godine obavljao poslove direktora Centra za kulturu Grocka.

Bojan Milosavljević je moderator panela 1 konferencije „NEUTRALNO“: Evropske prestonice kulture kao pokretači promena

 

Ivana Volić je magistrirala na studijama turizma, specijalizirala planiranje zasnovano na kulturi i doktorirala na menadžmentu u kulturi i kulturnim politikama. Bavi se istraživanjima i praksom iz oblasti kulture i turizma. Oblasti njenog interesovanja su turistička i kulturna politika, participativno planiranje, turizam i javni prostor, i revitalizacija kulturnog nasleđa. Predaje na Fakultetu za sport i turizam predmete vezane za kulturni turizam. Učestvovala je u osmišljavanju i realizaciji nekoliko projekata iz oblasti kulture („Graditeljsko nasleđe kao scena – ambijentalni teatar u funkciji reanimacije”, „Oživljavanje graditeljskog nasleđa ambijentalnim teatrom”, „Tvrđava od papira – sećanja na jednu kapiju”). Učestvovala je u prvom dubinskom istraživanju sistema kulture u Novom Sadu i u izradi prve Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada. Članica je tima za izradu Menadžment plana Petrovaradinske tvrđave. Autorka je i ko-autorka u preko trideset stručnih, naučnih članaka i publikacija koji se bave temama kulture, turizma, sa akcentom na lokalnu zajednicu i prostore za kulturu. Njen profesionalni cilj je doprinos izgradnji kapaciteta organizacija civilnog društva, i javno deljenje istraživačkih rezultata u cilju doprinosa podizanju nivoa znanja iz oblasti kulture i turizma.

Ivana Volić moderatorka je panela 2 konferencije „NEUTRALNO“: Kultura između tržišta i društvenosti – kako balansirati između uloga?

 

 

Natali Beljanski Popović, Master menadžer iz oblasti kulturne politike i medija (Univerzitet umetnosti u Beogradu i Université Lumière Lion2). Izvršni direktor Festivala uličnih svirača, istraživač u domenu kulturne politike, lokalnog razvoja i interkulturalnog dijaloga sa značajnim praktičnim iskustvom u oblasti menadžmenta u kulturi i umetnosti i fandrjezing-a za mnoge lokalne i evropske projekte (Festival uličnih svirača, Share konferencija, Egzit festival, evropski projekat Cirkus kao način života itd.)

Natali Beljanski Popović moderatorka je panela  konferencije „NEUTRALNO“: Kultura participacije – kako razviti proaktivne zajednice?

 

Violeta Đerković – master sociolog (katedra za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu ) i doktorant na katedri za turizam fakulteta za sport i turizam TIMS.  Na početku karijere bavila se televizijskim novinarstvom desetak godina, a od 2001. profesionalno se bavi advertajzingom. Kao aktivistkinja udruženja za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ iz Novog Sada, istražuje različite kulturne prakse u oblast re(interpretacije) kulturnog nasleđa.  Posebno je posvećena interaktivnoj i savremenoj prezentaciji nasleđa, koja zahteva aktivno uključivanje pojedinca i njegovu sopstvenu interpretaciju vrednosnih i značenjskih slojeva kulturnog nasleđa. Koatuor je projekata „Stare priče za novo doba“, „Intelektualna topografija Almaškog kraja“  i „Zvučna istorija Almaškog kraja“. 

Zainteresovana je za istraživanje relacija između kulturnog nasleđa i turizma – za  osvetljavanje protivrečnosti njihovog međusobnog odnosa, ali i mogućnosti koje taj odnos otvara. Kao aktivistkinja, raduje se mogućnostima koje u svim ovim oblastima otvara buduća kulturna stanica Svilara, čijem su izboru svojim aktivnostima doprineli i „Almašani“.

Violeta Đerković moderatorka je panela 4 konferencije „NEUTRALNO“: Redefinisanje uloge kulturnih centara- kako se menja Balkan?