EPK – velika očekivanja, ali i velike mogućnosti

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Iskustva članova timova koji se već realizovali projekat Evropska prestonica kulture su da su očekivanja, pre svega, građana uglavnom veoma velika, ali njihova iskustva, takođe, pokazuju da su svi projekti, sa više ili manje uspeha, započeli procese pozitivnih promena u svojim gradovima upravo kroz projekat Evropska prestonica kulture. Ovo se moglo čuti sinoć na Panel diskusiji pod nazivom Upravljanje očekivanjima, izazovima i legatom u Evropskoj prestonici kulture koju je na EXIT festivalu organizovao dnevni list Danas uz podršku Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“.

Učesnici Panela istakli su da je projekat Evropska prestonica kulture veoma kompleksan i ujedno najuspešniji kulturni projekat na tlu Evrope poslednji 30 godina, jer je usmeren ne samo ka kulturnom nego i socijalnom i ekonomskom razvoju grada. U vrlo kratkom vremenskom periodu, od samo pet-šest godina koliko postoji plan razvoja projekta Evropska prestonica kulture u jednom gradu, građani mogu da osete razliku i boljitak. Prethodne prestonice kulture imaju jasne rezultate kao što je slučaj sa Košicama 2013. godine ili Mariborom 2012. godine ili kao što timovi „Rijeka 2020“ i „Temišvar 2021“ imaju jasan plan šta žele da ostane kao legat nakon titule Evropska prestonica kulture.

Vuk Radulović, šef Sektora za međunarodnu saradnju Fondacije „Novi Sad 2021“, koji je bio i moderator Panela, ističe da su od kolega dobili savet da u prvoj godini budu fokusirani na strategiju i organizacione strukture, kao i da se najviše angažuju na razvijanju kapaciteta za sprovođenje projekta, a da se o programima razmišlja u narednim godinama. Ti procesi su uglavnom nevidljivi za građane, ali su od presudnog značaja za uspešnu realizaciju projekta.

– Posebna preporuka i ujedno i pohvala za naš tim, što se moglo čuti i tokom panela, je da se u realizaciju projekta „Novi Sad 2021“ uključi što širi krug ljudi, posebno mladih ljudi, što smo mi već počeli da realizujemo kroz naše programe dijaloga i participacije. Ujedno, istaknuto je i da je ovo projekat svih nas, svih građana, koji samo zajednički možemo uspešno sprovesti, te da se ne očekuje samo od Fondacije da samostalno radi na tome da se uspešno realizuje projekat – rekao je Radulović i naglasio da je koordinacija i doprinos svih kulturnih subjekata i građana uopšte od ogromnog i presudnog značaja na ovom zajedničkom projektu.

Na poziv Fondacije „Novi Sad 2021“ koja je inicirala sastanak timova prošlih i budućih prestonica kulture iz regiona kako bi razmenili iskustva i primere dobre i loše prakse tokom procesa realizacije te značajne titule panelisti su bili Emina Višnić direktor projekta „Rijeka 2020“, Vladimir Rukavina iz tima „Maribor 2012“, Kristijan Potiron „Košice 2013“ i Tibor Novak član projekta „Temišvar 2021“.

Panelisti su posebno naglasili da od umetničkih projekata, pozitivnih ekonomskih, turističkih, socijalnih i drugih efekata, važnije je ono „nematerijalno“ što ostane gradu nakon godine titule, jer kako je na kraju Panela istakla Emina Višnić direktor projekta „Rijeka 2020“ volela bi da posle 2020. godine u Rijeci čuje ne da su „oni“ dobro realizovali projekat već da smo to „svi mi“ dobro uradili.

Ostavite odgovor