,,Новосађани, ово је јединствена прилика да од вашег града направите боље место за живот“

Објављено у категорији: Вести

     Кристијан Потирон је један од водећих француских и европских стручњака за питања развоја уметности на јавним просторима и партиципативности грађана у културним пројектима. Тренутно је директор Центра за савремену уметност у Братислави, а до сада је учествовао у реализацији два пројекта Европске престонице културе. Студирао је и на Унесковој катедри Универзитета у Београду. Ово је била прилика да са њим поразговарамо на тему Европске престонице културе, значају пројекта за развој града и кандидатури Новог Сада.

 

     1. Господине Потрион, учествовали сте у реализацији пројеката Европске престонице културе у Плзену 2015. и Кошицама 2013. године. Која је била Ваша функција у управљању овим пројектима?

     У Кошицама сам био задужен за реализацију једног од главних програмских стубова кандидатуре под називом СПОТ’с који је био посвећен партиципацији грађана. Реновирали смо некадашња здања старих котларница (технички нефункционалних зграда која су служиле дистрибуцији топле воде и грејања) и претворили смо их у друштвене уметничке центре у предграђима. Развили смо мрежу од осам малих друштвених центара, некадашњих котларница, које смо користили као креативне центре у различитим предграђима Кошица. Паралелно са тим сам водио четири фестивала који су се бавили социјалном инклузијом кроз уметност, културну разноликост или урбану културу. Главни пројекат који се бавио развојем уметности на јавним просторима био је пројекат „Искористи град“ (Use the city).

У Плзену сам био заменик програмског директора, опет углавном задужен за питања партиципације грађана. Накнадно сам се прикључио пројекту, тако да сам се више фокусирао на друге аспекте развоја публике као што су – волонтерски програм, друштвени програми посвећени развоју гостопримства и питањима културне баштине, као и развоју јавних простора . Осим тога био сам координатор неколико пројеката укљчујући и пројекат “Европски празник комшија”.

 

 

plzen

Плзен

 

     2. У току године током које град носи титулу Европске пресстонице реализује се велики број културно-уметничких програма (у неким градовима чак и више од 1000). Који су, по Вашем мишљењу, најзначајнији и најуспешнији пројекти у чијој сте реализацији учествовали?

     Одговор на ово питање заправо зависи од одабира критеријума успешности. Ако ми дозволите, ја бих навео неколико успешних пројеката. Током пројекта Европске престонице културе, по правилу се организују велики догађаји за ширу публику на јавним просторима, што су, по правилу, церемоније свечаног отварања (али за мене оне нису посебно уметнички инсипиративне). У Кошицама сам за време пројекта „Nuit Blanche“ фестивала светла и савремене уметности или пројекта „Искористи град“ имао осећај да је град променио однос према уметности на јавним просторима и променио схватање данашње уметности уопште. Са друге стране, СПОТс пројекат је био велики успех у смислу развоја културне публике.

 

kosice

Кошице

 

     3. Који су, према Вашем мишљењу, најзначајнији бенефити пројекта Европске престонице културе за један град и његову културну сцену?

     Навешћу само неке од њих:

1. То је прилика за трансформацију града кроз културу и јавне просторе, за побољшање функционисања или економске ситуације у граду.
2. Пројекат помаже побољшању атрактивности и угледа града, али такође и развоју идентитета и повезивању локалног са приступом толерантне европске сарадње.
3. Помаже стварању нове публике за савремене уметничке форме.
4. Ствара нови интерес за културу међу локалним доносиоцима одлука, што некада може имати негативан ефекат, али свакако може допринети дугорочној подршци културној сцени кроз појашњење локалне културне стратегије.

 

     4. Многи доживљавају пројекат Европске престонице културе као једногодишњи пројекат са ограниченим дометом. Да ли постоји дугорочни ефекат Престонице и на који начин се он манифестује?

     Врло је важно објаснити да пројекат Европске престонице културе није само једногодишњи фестивал, него нешто много више. То је истинска прилика за трансформацију града и долазак на европску културну мапу. Захваљујући дугорочној подршци креативној економији, Кошице су успеле да зауставе „одлив мозгова“ и изграде сопствену алтернативу индустрији челика у граду. Такође, публика се променила, а независна културна сцена је добила свој нови функционални простор и платформу под називом „Табачка“. У Плзену се град након пројекта, нашао на мапи Европе, а повећала се посета немачких туриста што је био и један од дугорочних циљева који су остварени.

 

     5. Пројекат Европске пресонице културе је намењен грађанима. На који се начин грађани могу најефектнији укључити у пројекат кандидатуре и можете ли нам рећи нешто више о пројекту развоја културе у јавним просторима?

     Постоји много начина укључивања грађана у тај процес, од формалног информисања и консултација до реалне копродукције идеја и садржаја. Као што сам већ навео у примеру СПОТс пројекта, лично више волим рад у конкретним комшилуцима, квартовима и у локалној заједници, како бих им помогао да артикулишу своје културне потребе и понуде или истраживање стратегије сарадње међу локалним уметницима. Овај процес увек започиње мапирањем потреба или покушајем неуметничких пројеката, како би се развило поверење, па се тек онда развијају значајнији пројекти. У сваком случају потребно је време.

Програм волонтирања је изузетно значајан. Морао би бити један од ваших водећих пројеката. Грађани кроз овај пројекат могу остварити посебно искуство, тзв. „доживљаја иза завесе“. Они могу постати амбасадори пројекта у својим школама, компанијама, групама пријатеља, други ипак могу помоћи да се ствари ураде, информисати публику, водити рачуна о посетиоцима и уметницима. Посебно ми је драга идеја да локални грађани документују цео пројекат кандидатуре и постану нека врста новинара волонтера. Кроз програм угоститељства, неки од њих могу постати домаћини, дочекивати госте у својим домовима и заједницама, презентовати своју културу и своје квартове. У Сан Себастијану, овогодишњој престоници, грађани су укључени директно у креирање културног садржаја, јер су имали могућност да бирају поједине пројекте који ће се реализовати.

Што се тиче јавних простора, требали бисте комбиновати приступе. Можете расписати урбанистички конкурс, а потом организовати изложбу како би се инспирисали. Истовремено, можете расписати позив за пројекте мање вредности за грађане, омогућити им да они сами предложе пројекте ради побољшања јавних простора у граду. Можете, истовремено, организовати и обуке и курсеве о архитектури и урбанизму у школама и за вашу публику. И на крају, можете покренути нову уметничку традицију на јавним просторима која приказује нове потенцијале и приче у вашем граду и чини га атрактивнијим за посетиоце.

 

     6. Нови Сад се припрема да поднесе завршну апликацију за титулу Европске престонице културе 2021. године. Имате ли неки савет или неку поруку за наше суграђане?

     Волео бих да нагласим да је ово јединствена прилика за све грађане! Будите део Европске престонице културе, јер оваква шанса се пружа једном у животу. Знам да у Централној и Источној Eвропи постоји тенденција оштрог критиковања јавних пројеката, али молим вас, будите позитивни и проактивни. Ово је јединствена прилика да промените ваш град и да од њега направите боље место за живот. Без вас, ово није могуће!

Оставите одговор