Utisci iz Japana: novosadski umetnici na programu razmene „Kizuna“

Objavljeno u kategoriji: Vesti

Ljiljana Maletin Vojvodić i Dragan Vojvodić su novosadski umetnici koji su početkom godine boravili u Tokiju u okviru programa razmene „Kizuna“ koji Fondacija „Novi Sad 2021“ realizuje u saradnji sa organizacijom „EU–Japan Fest“ iz Tokija. 

Kreirajući veze („kizuna“ = „veza“) u vidu saradnje, Fondacija kroz ovakve i slične programe podstiče mobilnost umetnika iz Novog Sada u cilju internacionalizacije gradske kulturne scene, povezivanja lokalnih kulturnih radnika i umetnika sa partnerima iz Japana, da bi za krajnji rezultat ovog tipa razmene nastali zajednički kulturni i umetnički projekti. 

 

Šta za Ljiljanu Maletin Vojvodić znače rezidencijalni programi, zbog čega ih preporučuje mladim umetnicima i kakve utiske nosi iz Japana, odgovara ovde:

„Internacionalni rezidencijalni projekti u Španiji, Portugaliji, Francuskoj, Letoniji, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj i na Grenlandu, u kojima kontinuirano učestvujem od 2006. godine, predstavljaju integralni i nezaobilazni deo mog stvaranja. Upravo mi je upoznavanje „Drugog” i „Drugačijeg” pružilo šansu da napišem desetak knjiga, od kojih je svaka inspirisana kulturom zemlje u kojoj sam boravila baš u umetničkoj rezidenciji. Tako je nastao kulturološki bedeker o Finskoj i Švedskoj, antologija norveške književnosti, romani koji se dešavaju na Grenlandu i u Rejkjaviku, putopisi o Portugaliji i Kataloniji, imagološki eseji o Parizu, mnoštvo novinskih tekstova i blogova o savremenoj umetnosti. Uz to, rezidencije su bile šansa za lični razvoj, saradnju i prijateljstvo sa mnogim talentovanim umetnicima, od Islanda pa do Japana. Zato se nadam da će nakon našeg boravka u Tokiju, u okviru „Kizuna“ programa, nastati knjiga koja će motivisati mlade ljude, a posebno novosadske umetnike da se kreću i putuju; da se izoluju od svakodnevice i da upoznaju neobičnu zemlju razvijene tehnologije, duge tradicije i nadasve prijatnih i dragih ljudi sa kojima je bilo zadovoljstvo sarađivati na projektu.“

 

Ljiljanin suprug, Dragan Vojvodić, vizuelni je umetnik koji sa ove rezidencije, takođe, nosi pozitivne utiske, a za mlade umetnike, zaključuje ovde, važno je: kretati se.

„Projekti razmene u SAD-u i Japanu („Kizuna“) i rezidencijalni projekti u Islandu, Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Hrvatskoj i Češkoj („Plants AiR“) značajno su uticali na razvoj, kako mene kao ličnosti, tako i mene kao umetnika; izvršili su krucijalan preobražaj moje umetničke prakse i učinili me prepoznatljivim na umetničkoj sceni kao umetnika koji deluje in situ koristeći svoje bogato egzistencijalno iskustvo. Danas se ne može baviti umetnošću bez komunikacije sa umetnicima i sa institucijama van naših granica jer umetnost sve više postaje univerzalna i briše atribute lokalnog. Mobilnost je nezaobilazna u savremenom dobu; putujući i suočavajući se sa Drugim, jasnije spoznajemo sebe i sopstvenu poziciju u svetu.“

 

 

 

 

Ostavite odgovor