Музика као мост културе – пример сарадње Новог Сада и Осијека

Објављено у категорији: Вести, Нова година 2018

У препуном Студију М, Новосађани су недавно, поводом прославе Српске нове године у организацији Фондације „Нови Сад 2021“, имали прилику да слушају Душана Свилара уз два тамбурашка оркестра. У питању су тамбурашки састави „Д7“ из Новог Сада и ТС „Форшпил“ из Осијека. Сјајни утисци са овог концерта „за душу“ препричавали су се дуго након самог догађаја. Зато смо о теми сарадње, културе као повезнице између ова два града, генералних утисака и наредним плановима разговарали са Осјечанином Игором Маврином, консултантом за културне политике и нашим суграђанином Данилом Нинковићем, чланом управног одбора Светске тамбурашке асоцијације, који су били директно укључени у реализацију овог првог културног пројекта између Осијека и Новог Сада.

 

У којој мери је култура данас „омеђена“ границама?

И.М: Границе како их доживљавамо данас не подударају се са системом кругова на којим је култура утемељена. Иницијативе на разини Еуропске уније, као што је Еуропска пријестолница културе те слични пројекти и програми настоје избрисати те политиком задане границе. И сама логика суфинанцирања културних пројеката с еуропске разине подразумијева сурадњу субјеката из више држава. А кроз те сурадње се често открије колико сличности у одређеним културама постоји, без обзира што их дијели и неколико државних граница. Сам језик као основна одредница културе са својим нијансама открива бројне сличности. Наравно, бројне су и разлике, па се истовремено говори о еуропској култури и еуропским културама. У увјетима глобализације и дигитализације те границе постају све мање видљиве.

Д.Н: Границе се стварају за неке друге ствари. Култура не познаје границе, а они који културу деле на „њихову и нашу“, „источну и западну“, „леву и десну“, заиста не знају шта је култура. Култура данас само потврђује своју историјску улогу у друштву и кроз своје етичке и естетске категорије и концепте доприноси да будемо бољи и срећнији људи.

 

Музика као повезница, мост. Како дефинишете улогу музике у овом смислу?

И.М: Музика је мост. Она је сама по себи моћан комуникацијски алат, то је одувијек и била, од улоге у ритуалима и обредима прахисторије, до модернијих „ритуала“ на плесним подијима. Припремајући кандидатуру Осијека за наслов Еуропске пријестолнице културе 2020. креирали смо пројект имена Мусицал Бридгес вођени том комуникацијском компонентом. Кад други комуникацијски алати не функционирају, музика је та која ће прва премостити препреке.

Д.Н: Сигуран сам да осећај који ствара слушање неке лепе музичке композиције, чак и само  инструменталног типа, превазилази осећај када уживате гледајући неку прелепу уметничку слику, иако једна слика говори више од хиљаду речи. Емоције које ствара музика су непревазиђене. Нема особе на свету која је одолела снажном пориву да удара такт ногом о под, певуши неку познату мелодију или само њише главом у ритму музичке нумере која се чује. Музика је у свима нама и баш због тога њена универзалност нас повезује и ствара мостове и везе међу људима, колико год ми били различити. Музика је своју улогу давно дефинисала, за нас је довољно да је поштујемо, негујемо и уживамо у њој.

 

Нови Сад и Осијек удаљени су само око 100 км. У којој мери су слични, а колико су различити? Колико (и да ли) се сличности/разлике између ових градова огледају у музици тамбурашких оркестара који су наступали као пратња Душану Свилару?

 И.М: Нови Сад и Осијек су дио истог културног круга, тог дунавског, односно панонског базена. Повезује нас живот у неколико бивших држава, а повезује нас и још једна важна жица – она тамбурашка. Стручњаци за тамбурашку глазбу сигурно ће уочити разлике у приступима и школама, но у суштини се ради о истој музици, која је настајала и испреплитала се на овим просторима вијековима. Осијек је у многим елементима, видљивим и невидљивим, сличнији Новом Саду него неким другим градовима из Хрватске. Урбана тамбурашка прича је додатна потврда тој сличности. Тамбурица припада истовремено идентитету Осијека и Новог Сада.

Д.Н: Осијек и Нови Сад су веома слични градови. Сваки за себе има неке особености али генерално, веома личе. Од архитектуре до људи, од историјских до културних вредности. Веома смо близу и сигурно смо део исте приче. О Новом Саду све најлепше, али Осијек је град домаћина, добрих и поштених људи и град изузетних уметника. Тамбура је инструмент који се воли. Ко никад није чуо звук тамбуре, када је чује, заволи је за сва времена. Стилски се разликује интерпретација славонских и војвођанских тамбураша, али суштина је иста. Душан Свилар је један од најперспективнијих вокалних солиста на овим подручјима и нема жанровских баријера у својим интерпретацијама. Задовољство је пратити таквог уметника и разлике у нивоу квалитета пратње Душана Свилара између оркестара није било, постојале су разлике у оним малим уметничким финесама и боји звука што је засигурно дало посебан шмек овом наступу.

 

Шта издвајате као најснажнији утисак ове сарадње?

И.М: Сурадња која је започела у вријеме кандидатура за пријестолницу културе, односно пројеката „Осијек 2020“ и „Нови Сад 2021“, сада се наставља иако Осијек није освојио наслов. Овај тамбурашки пројект симболички започиње неке друге сурадничке пројекте између ових градова и ту је најјача импресија.

Д.Н: Када смо се договарали око концепта и репертора за наступ, договорили смо се за пет минута. Након тога смо се испричали и сатима уживали у дружењу. Наступ је био уживање за све извођаче, а посебно за публику. Најснажнији утисак је оставила интеракција између два оркестра у току наступа као и размена емоција на уметничком нивоу између два оркестра, солисте и публике.

 

Нови Сад ће 2021. године бити европска престоница културе. Пројекти и активности већ су започети, много нових културних садржаја, а поред тога имали смо изузетан програм поводом прослава Две Нове године. Какво је Ваше мишљење о томе – да ли смо на добром путу?

И.М: Пројект „Нови Сад 2021“ иде у добром смјеру. Важно је и у припремним годинама повезивати постојеће културне пројекте с комуникацијом ЕПК пројекта. Важно је и припремати нове пројекте, стварати нове сурадње, излазити из уобичајеног поимања културе и умјетности те оснаживати сурадње између сектора културе и других сектора, као што су еколошки, економски, дигитални. Еуропска пријестолница културе има снажан развојни потенцијал – културни, друштвени и економски – Нови Сад то мора искористити. А с обзиром на снагу пројеката који се припремају, вјерујем и да хоће успјети.

Д.Н: Све оно што смо учинили у периоду док смо аплицирали за овај престижни статус Европске престонице културе и све оно што ћемо учинити до 2021. године помериће границе и унапредити културне вредности нашег града, наше државе и региона. Све оно што будемо радили у духу ових вредности након 2021. године додатно ће унапредити наш културни живот и живот уопште. Повод за иновативност и креативност нам је заслужено додељен и на нама је да оправдамо указано поверење и да унапредимо себе и све људе око нас. Верујем да смо на добром путу.

 

 

Оставите одговор